Cene nafte su u petak porasle za skoro 3 odsto, što predstavlja najveći rast od oktobra, jer trgovci procenjuju da bi geopolitičke tenzije mogle da poremete snabdevanje ovim energentom. Cena nafte Brent kretala se oko 63,4 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) dostigla cenu od oko 59,4 dolara po barelu, navodi Trejding ekonomiks.
Jedan od ključnih faktora koji je doveo do rasta cena je pojačana nestabilnost u Iranu, gde su građanski nemiri intenzivirani. Američki predsednik Donald Tramp je upozorio na moguće posledice za vlast u Teheranu ukoliko dođe do povreda demonstranata, što stvara pretpostavku da bi ova previranja u zemlji koja je veliki proizvođač nafte mogla da ograniče izvoz. Iran proizvodi više od tri miliona barela nafte dnevno, a trenutni protesti su već poremetili transport i izazvali rizike u vezi sa isporukama.
Ova situacija dodatno ističe kako neizvesnost u snabdevanju na Bliskom istoku može brzo uticati na rast cena nafte. Trgovci su svesni da svaki novi incident može dovesti do povećanja troškova, što se odražava na globalnom tržištu. S obzirom na to da je Iran jedan od ključnih igrača u globalnoj naftnoj industriji, svaka eskalacija tenzija može imati dalekosežne posledice na cene.
U međuvremenu, situacija u Venecueli, koja takođe igra značajnu ulogu u globalnom snabdevanju naftom, se smirila nakon što je Tramp otkazao planirane vojne akcije. Predsednik je naveo da je to rezultat bolje saradnje s vlastima u Venecueli, čime je umanjena pretnja od dodatnog poremećaja u snabdevanju iz ovog regiona.
Iako cene nafte beleže rast treću nedelju zaredom, analitičari upozoravaju da bi globalni suficit nafte ove godine mogao da ograniči taj rast u narednim mesecima. Tržište nafte se suočava sa kompleksnim izazovima, uključujući prekomernu proizvodnju i nepredvidive geopolitičke okolnosti, što ga čini veoma osetljivim na promene.
Osim toga, trgovci prate i razvoj situacije na drugim tržištima, kao što su Sjedinjene Američke Države, gde se nastavlja debata o energetskim politikama i regulacijama koje bi mogle uticati na proizvodnju i potrošnju nafte. U svetu u kojem su energetski resursi ključni za ekonomski razvoj, svaka promena može imati dalekosežne posledice ne samo na cene, već i na globalnu ekonomiju.
Dok se svet suočava sa izazovima u vezi sa klimatskim promenama i prelaskom na obnovljive izvore energije, nafta ostaje ključni energent za mnoge zemlje. U tom kontekstu, trenutne tenzije i protesti u zemljama proizvođačima nafte samo dodatno komplikuju situaciju.
U narednim nedeljama trgovci će pažljivo pratiti razvoj događaja u Iranu i Venecueli, kao i potencijalne promene u politikama velikih potrošača nafte. Bilo kakvi iznenadni događaji mogli bi da izazovu značajne promene na tržištu, što bi dodatno uticalo na cene nafte.
S obzirom na sve navedeno, tržište nafte ostaje pod stalnim pritiskom, a investitori i analitičari moraju biti spremni na brze promene i prilagođavanja. U ovom trenutku, geopolitičke tenzije su ključni faktor koji oblikuje tržište nafte, a njihovo razumevanje može pomoći u predviđanju budućih kretanja cena.
