Promena vremena sa letnjeg na zimsko računanje dolazi krajem oktobra, što za mnoge donosi dodatno vreme za odmor, dok za radnike na noćnim smenama to može značiti dodatni sat posla. U noći između 25. i 26. oktobra, kazaljke će se pomeriti sa 3:00 na 2:00, produžavajući noć za jedan sat. Dok većina ljudi uživa u dodatnom satu sna, zaposleni u bolnicama, fabrikama i policijskim patrolama moraju nastaviti sa radom.
Prema nemačkom Zakonu o radnom vremenu (ArbZG), noćna smena se definiše kao rad koji traje najmanje dva sata između 23:00 i 6:00 časova. Iako je maksimalno radno vreme tokom noći osam sati, u izuzetnim slučajevima može se produžiti na deset sati, pod uslovom da se u proseku, u roku od mesec dana, ponovo dostigne prosečnih osam sati rada dnevno. Radnici na noćnim smenama imaju pravo na dodatak za noćni rad, koji obično iznosi 25% bruto satnice, a u nekim slučajevima može rasti i do 30% u zavisnosti od trajanja noćnog rada.
Zakon ne propisuje tačan broj uzastopnih noćnih smena, ali stručnjaci preporučuju da to bude najviše tri do četiri noći zaredom, uz obavezan odmor od najmanje 24 sata nakon noćnog rada. Takođe, organizacija smena treba da se zasniva na najnovijim saznanjima o zdravom radnom ritmu. Praksa od šest uzastopnih noćnih smena se smatra neprikladnom.
Radnici na smenama često nisu oduševljeni kada dolazi do promene vremena, jer to može značiti sat više posla umesto sna. Sindikat Verdi ističe da sudovi priznaju „legitiman interes poslodavca“ da izbegne prekide ili preklapanja smena, što znači da, ukoliko ugovor ne predviđa drugačije, radnici moraju raditi i taj dodatni sat uz odgovarajuću naknadu. U slučaju nejasnoća, savetuje se provera ugovora o radu ili relevantnih kolektivnih ugovora.
Važno je napomenuti da zakon o radnom vremenu ostaje na snazi, čak i tokom promene vremena. Radnici na noćnim smenama treba da obrate pažnju na ukupno radno vreme. Čak i ako se sat između 2 i 3 „računa dvaput“, rad ne sme trajati duže od osam sati, osim u zakonski dozvoljenim izuzecima. Radni dan može biti produžen do deset sati, ali samo ako se prekovremeni rad nadoknadi u roku od godinu dana. Takođe, radnici imaju pravo na 11 sati odmora u svakom 24-časovnom periodu.
Kada se u proleće satovi pomeraju unapred, poslodavac ne može zahtevati da radnici nadoknade izgubljeni sat. U tom slučaju, radnici rade jedan sat manje, ali ne dobijaju platu ni dodatak za noćni rad za taj sat. Sindikat Verdi podseća da kolektivni ugovori mogu sadržati različite odredbe, pa se radnicima savetuje da se obrate svom sindikatu za dodatna objašnjenja.
Završno, promene u računanju vremena donose različite posledice za radnike, posebno za one koji rade noću. Dok neki uživaju u dodatnom satu sna, drugi se suočavaju sa izazovima produženog radnog vremena. Važno je da radnici budu informisani o svojim pravima i obavezama tokom ovih promena, kako bi mogli da zaštite svoja prava i osiguraju da im se isplaćuju svi pripadajući dodaci.
