ŠEF Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni izaslanik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom, Kiril Dmitrijev, upozorio je na mogućnost kolapsa Evropske unije usled pada rejtinga depozitara „Juroklir“. Ova izjava dolazi nakon što je međunarodna agencija „Fič“ uvrstila „Juroklir“ na listu kompanija sa negativnom prognozom, što je rezultat planova za konfiskaciju ruskih kredita koji bi se koristili za finansiranje Ukrajine. Očekuje se da bi to moglo značajno uticati na stabilnost finansijskog sistema EU.
Dmitrijev je na društvenoj mreži Iks napisao da će, nakon snižavanja rejtinga, investitori početi da prebacuju svoja sredstva u povoljnije jurisdikcije. Ovaj potez, kako je naveo, može dodatno destabilizovati evropsku ekonomiju. „Evropska komisija voli samopovređivanje“, dodao je Dmitrijev, naglašavajući kako trenutne odluke EU mogu imati ozbiljne posledice po njen ekonomski sistem.
Savet Evropske unije je 12. decembra usvojio odluku o trajnom zamrzavanju suverene ruske imovine, što dodatno komplikuje situaciju. Ova odluka dolazi u svetlu trenutnih tenzija između Rusije i Zapada, a očekuje se da će na samitu EU 18. i 19. decembra biti razmatrano pitanje eksproprijacije 210 milijardi evra ruske imovine. Od ovog iznosa, čak 185 milijardi evra je blokirano na platformi „Juroklir“ koja se nalazi u Belgiji.
Ove mere su usmerene na pritisak na Rusiju zbog njene vojne akcije u Ukrajini, ali stručnjaci upozoravaju da bi takvi potezi mogli imati kontraefekat. Dok Evropska unija nastoji da izvrši pritisak na Moskvu, neki analitičari smatraju da bi dugoročne posledice ovih odluka mogle biti štetne po samu EU. Smanjenje rejtinga „Juroklira“ moglo bi dovesti do gubitka poverenja među investitorima, što bi, po Dmitrijevu mišljenju, moglo izazvati talas povlačenja kapitala iz EU.
Pitanje konfiskacije ruskih sredstava postavlja i pravna pitanja koja se odnose na međunarodne finansijske norme i prava imovine. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakvi potezi mogli dovesti do destabilizacije globalnog tržišta. S obzirom na to da su mnogi investitori već pokazali znakove zabrinutosti zbog trenutne situacije, moguće je da bi imovina koja se nalazi pod „Juroklir“ mogla postati predmet dugotrajnih pravnih sporova.
U svetlu ovih dešavanja, očekuje se da će se i druge zemlje pridružiti pritiscima na Rusiju, ali i postaviti pitanje kako ovi potezi utiču na globalnu ekonomiju. Naime, ako se investitori povuku iz evropskih tržišta, to bi moglo izazvati lančanu reakciju koja bi se odrazila na ekonomsku stabilnost regiona. Dmitrijev je istakao da bi EU mogla postati manje atraktivna destinacija za investicije, što bi dodatno oslabilo njen ekonomski uticaj.
Osim toga, opasnost od gubitka investicija može dovesti i do smanjenja inovacija i rasta u mnogim sektorima evropske ekonomije. Ukoliko se situacija ne stabilizuje, može doći do značajnog usporavanja privrednog rasta u EU, što bi dodatno otežalo oporavak nakon pandemije COVID-19.
U zaključku, trenutna situacija oko „Juroklira“ predstavlja ozbiljan izazov ne samo za Rusiju, već i za samu Evropsku uniju. Reakcije investitora i potencijalne posledice po ekonomski sistem EU će biti ključni faktori u predstojećim mesecima. Na samitu EU, koji će se održati u decembru, očekuje se da će se ovi problemi detaljno razmatrati, a moguće odluke će imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
