Modeliranje, modernizacija, modifikacija i izmena Dejtonskog ustava Bosne i Hercegovine postali su ključne teme u poslednja dva dana, zahvaljujući izjavama predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika. On, koji se godinama zalaže za očuvanje izvorne verzije Dejtonskog sporazuma, sada je otvoreno rekao da su promene moguće pod određenim uslovima. Ove izjave su izazvale brojne reakcije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a mnogi analitičari smatraju da se ovim poziva Sjedinjene Američke Države da preuzmu ulogu medijatora u rešavanju aktuelnih političkih i ustavnih kriza.
Naime, u američkom gradu Dejtonu, gde je potpisan originalni sporazum, upravo je počela konferencija posvećena ovoj temi. Dodik je naglasio potrebu za dijalogom između dva entiteta i tri konstitutivna naroda, kao i važnost očuvanja mira kroz reforme ustava. „Ako treba i modernizovati Dejtonski sporazum, ajmo to učiniti… Ako odgovor na to pitanje podrazumeva izmenu Dejtonskog sporazuma, ajde da to učinimo na temelju razgovora,“ izjavio je Dodik.
Ovaj poziv dolazi u trenutku kada se očekuje rasprava o ustavu Bosne i Hercegovine na prolećnoj skupštini NATO-a, 30 godina nakon donošenja sporazuma. Kritičari, posebno iz opozicije, upozoravaju da priča o „Dejtonu 2“ nosi sa sobom ozbiljne rizike. Branislav Borenović iz Partije demokratskog progresa ističe da bi svaka modifikacija ili promena Dejtona mogla ugroziti postignuti mir i stabilnost u zemlji. „Ne treba pratiti takvu jednu avanturističku, hazardersku politiku,“ naglašava Borenović.
Sa druge strane, Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red komentariše Dodikovu potrebu da se obrati stranim faktorima, smatrajući da je spreman da „trguje“ interesima Republike Srpske kako bi zaštitio svoje privilegije. On naglašava da je ovaj pristup opasan i da može imati štetne posledice po srpski narod u Bosni i Hercegovini.
U međuvremenu, predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, razgovarala je sa republikanskim kongresmenima u Vašingtonu, tražeći podršku od administracije Donalda Trumpa kako bi reafirmisala demokratiju u zemlji. Ovakvi potezi ukazuju na to da se politička situacija u BiH dodatno komplikuje i da se očekuju dalji pritisci i interesi stranih aktera.
Bivši američki ambasador u BiH, Majkl Marfi, takođe je istakao da ni unitarizacija ni federalizacija nisu optimalna rešenja za Bosnu i Hercegovinu, ali se zalaže za promene u Dejtonu. Njegovo prisustvo na konferenciji u Dejtonu, zajedno sa drugim stranim diplomatama, dodatno naglašava značaj ove teme na međunarodnoj sceni.
Novinar Aleksandar Stojanović smatra da je Dodikov poziv stranim partnerima prirodan, s obzirom na to da je Dejtonski sporazum jedan od najvećih uspeha američke diplomatije. „Dodik kao vešt političar vidi priliku da Amerika svojim autoritetom, ako ništa drugo, Bošnjacima nametne njega kao pregovarača,“ navodi Stojanović, ukazujući na kompleksnu političku dinamiku koja se odvija u pozadini.
Panel pod nazivom „Sledeći koraci nakon Dejtona – Postizanje ustavne reforme“ biće održan u Dejtonu, a očekuje se da će okupiti različite aktere iz političkog života Bosne i Hercegovine, kao i međunarodne diplomate. Ova konferencija će, bez sumnje, biti prilika za razmenu mišljenja i ideja o budućnosti ustavnog uređenja BiH, ali i za procenu rizika koji dolaze sa mogućim promenama u Dejtonskom sporazumu.
Sve u svemu, aktuelna situacija u Bosni i Hercegovini zahteva pažnju i promišljanje svih aktera, kako bi se očuvala stabilnost i mir. S obzirom na složene političke odnose i nasleđe rata, svaka izmena mora biti pažljivo razmotrena i dogovorena među svim stranama.
