Oko 80.000 žandarma i policajaca biće mobilisano u sredu, 10. septembra, kako bi se sprečilo izbijanje nereda tokom pokreta „Blokirajmo sve“. Ovu informaciju je saopštio francuski ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo, koji je najavio da će uskoro podneti ostavku. Retajo je naglasio da vlasti neće tolerisati nijednu blokadu ili nasilje, pozivajući se na odgovornost za održavanje reda u zemlji.
U razgovoru za kanal Frans 2, Retajo je istakao da će u utorak okupiti sve prefekte kako bi se razgovaralo o mobilizaciji snaga za 10. septembar. Oštro je kritikovao pokret Nepokorena Francuska (LFI) i njegovog lidera Žan-Lika Melenšona, optužujući ih da žele da stvore „ustanički ambijent“ u Francuskoj. Prema informacijama teritorijalnih službi, očekuje se da će se u sredu okupiti oko 100.000 učesnika, što je broj koji je francuski premijer Fransoa Bajru nazvao „prilično malim“ tokom svog gostovanja na televiziji.
Pokret „Mobilizacija 10. septembar“ nastao je tokom leta kao odgovor na budžetske rezove koje je predložila vlada premijera Bajrua, a koji predviđaju značajne uštede za 2026. godinu. Slogan „Blokirajmo sve“ poziva građane da tog dana zaustave zemlju i izraze nezadovoljstvo trenutnom političkom i ekonomskom situacijom. Ovaj poziv podržali su levičarski pokreti, uključujući Nepokorenu Francusku, Ekologe i Francusku komunističku partiju.
Lider LFI, Žan-Lik Melenšon, pozvao je na generalni štrajk 10. septembra, kako bi pokret imao snažan simbolički i praktični efekat. Prema poslednjim anketama, oko 46% Francuza podržava ovu inicijativu, dok je 28% protiv, a 26% ravnodušno. Ovi podaci ukazuju na podeljena mišljenja među građanima o predstojećim protestima.
Mobilizacija snaga sigurnosti dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa ekonomskim stanjem i socijalnim nemirima. Građani su sve više nezadovoljni vladinim merama štednje, koje mnogi smatraju nepravednim i štetnim za najugroženije slojeve društva. Očekuje se da će protesti u septembru biti jedan od najznačajnijih izraza nezadovoljstva u poslednjim godinama.
Retajo je takođe upozorio na moguće posledice koje bi neredi mogli imati na javni red i sigurnost, posebno nakon serije nasilnih protesta koji su se dogodili u prethodnim mesecima. Francuska vlada se trudi da pokaže odlučnost u očuvanju mira i sigurnosti, ali kritičari smatraju da ovakvi potezi samo podstiču dalje tenzije i nezadovoljstvo među građanima.
Pokret „Blokirajmo sve“ predstavlja odgovor na šire društvene i ekonomske probleme u Francuskoj, a njegov uspeh zavisi od sposobnosti organizatora da mobilizuju podršku i održe mirne proteste. Melenšon i njegovi sledbenici naglašavaju važnost solidarnosti i zajedništva među radnicima i građanima u borbi protiv vladinih mera koje smatraju represivnim.
U ovom kontekstu, očigledno je da će 10. septembar biti ključni dan za Francusku, kako za vlasti, tako i za građane. S jedne strane, vlasti se bore da održe red i sigurnost, dok se s druge strane, građani bore za svoja prava i pravedniji tretman. Ova situacija odražava šire društvene tenzije koje su prisutne u evropskim društvima, gde se sve više ljudi oseća marginalizovano i zanemareno.
S obzirom na sve veće nezadovoljstvo građana, pitanje je kako će vlasti reagovati nakon 10. septembra, i da li će biti spremne da preispitaju svoje odluke i pristupe u svetlu rastuće socijalne napetosti u zemlji.
