Kada osoba preminu, ostaje njena zaostavština, koja se definiše kao zbir prava, obaveza i stvari koje predstavljaju imovinu ostavioca. U okviru naslednog prava, imovina se sagledava šire i obuhvata sve što ima ekonomsku vrednost i može preći na naslednike. Zaostavština uključuje i prava i obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca, kao što su dugovi, a zakon jasno propisuje šta može biti predmet nasledstva.
Najčešći deo zaostavštine čine nepokretnosti, novac, pravo na određene naknade, kao i zlato i umetnine. Nepokretnosti, kao što su kuće, stanovi, vikendice i zemljišta, predstavljaju najvredniji deo nasleđa. Legalne nepokretnosti, one koje su upisane u katastar na ime ostavioca, ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća. Nelegalne građevine, koje nemaju građevinsku dozvolu, priznaju se kao faktička imovina uz određena ograničenja, dok se objekti u postupku legalizacije mogu naslediti, ali naslednici moraju nastaviti proces legalizacije.
Pre nego što dođe do nasleđivanja, važno je proveriti pravni status svake nepokretnosti. Kada je reč o gotovini i novcu na bankovnom računu, novac se nasleđuje u dve osnovne forme. Gotovina, koja se nalazi kod ostavioca u trenutku smrti, može se evidentirati tokom ostavinskog postupka. S druge strane, novac na bankovnom računu se blokira u trenutku smrti, a naslednici mogu imati pravo na sredstva tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu.
Penzije se, kao takve, ne nasleđuju, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja. Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu, dok porodična penzija nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja. Ovo pravo imaju supružnici, deca i drugi članovi domaćinstva koji ispunjavaju uslove Zakona o PIO.
Zlato i umetnine takođe spadaju u pokretnu imovinu i čine deo zaostavštine. Zlato, zlatnici i nakit se vrednuju po tržišnoj ceni, dok umetnine zahtevaju procenu autentičnosti i vrednosti. Problem može nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovih predmeta, pa je preporučljivo napraviti detaljan popis zaostavštine.
U vezi sa osiguranjima, životna osiguranja su od posebne važnosti. Ako je u polisi naveden korisnik, sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu. Ako korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i raspodeljuje se naslednicima po zakonu ili testamentu.
Nasleđivanje imovine je složen proces jer prava naslednika zavise od prirode i pravnog statusa konkretnih dobara. Pravna pomoć u ostavinskom postupku je od suštinskog značaja kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.
Akcije i drugi vlasnički udeli mogu biti predmet nasleđivanja samo ako je ostavilac bio njihov zakoniti vlasnik. Akcije koje je pokojnik stekao, na primer, kroz privatizaciju, ulaze u zaostavštinu i raspodeljuju se naslednicima u skladu sa rešenjem o nasledstvu. Naslednici kasnije mogu zadržati, preneti ili prodati akcije, u skladu sa važećim propisima.
Međutim, važno je naglasiti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski. Većina javnih preduzeća posluje u državnom vlasništvu, te nema emitovanih akcija koje bi pripadale fizičkim licima. Sam radni odnos u javnom preduzeću ne stvara pravo vlasništva nad akcijama i ne predstavlja osnov za nasleđivanje.
Ukoliko postoji dilema u vezi sa vlasništvom akcija, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili predložiti da se to pitanje razjasni tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu i biti predmet nasleđivanja. Nasleđivanje imovine zahteva pažljivo razmatranje i pravnu pomoć kako bi se obezbedila prava naslednika.
