NIKOZIJA – Putanja javnog duga Evropske unije može doći do „eksplozije“, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju Unije, ako se ne preduzmu adekvatne mere za rešavanje fiskalnih pritisaka. Ovo je izjavila predstavnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) tokom sastanka sa ministrima finansija EU.
Prema podacima MMF-a, ukoliko se trenutna fiskalna politika ne promeni, javni dug prosečne evropske zemlje mogao bi da dostigne čak 130 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2040. godine. Ova cifra je gotovo dvostruko veća u poređenju sa trenutnim stanjem, što ukazuje na ozbiljan fiskalni izazov sa kojim se EU suočava.
U okviru izveštaja, MMF je istakao da će vladama EU biti potrebne dodatne finansijske resurse kako bi se suočile sa rastućim troškovima u oblastima kao što su odbrana, energetika i penzije u predstojećih 15 godina. Ovo ukazuje na potrebu za hitnim reformama kako bi se stabilizovali javni finansijski sistemi.
Stručnjaci iz MMF-a preporučili su kombinaciju strukturnih i fiskalnih reformi, kao i zajedničkog zaduživanja i fiskalne konsolidacije, kako bi se efikasno odgovorilo na ove izazove. „Pristup snalaženja od danas do sutra, koji su mnoge zemlje do sada usvojile, dostiže svoje granice i čini se da je neophodan strateški odgovor kako bi se reagovalo na rastuće pritiske na potrošnju“, naglasili su iz MMF-a.
Osim toga, predstavnici Evropskog revizorskog suda su takođe naglasili potrebu za merama fiskalne konsolidacije kako bi se izbegla pasivnost i neefikasnost u upravljanju javnim resursima. U dokumentu MMF-a, zemlje EU su pozvane da podstaknu rad i zapošljavanje u okviru bloka od 27 zemalja, pojednostave tok štednje građana u investicije, integrišu energetska tržišta i sprovode projekte otporne na klimatske promene.
Pored toga, MMF je naveo da bi penzione reforme, kao i povećanje starosne granice za odlazak u penziju, mogli doprineti stabilizaciji javnih finansija. U tom kontekstu, EU bi trebalo da se složi oko ideje da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra koja treba finansirati zajedničkim zaduživanjem.
Međutim, EU se trenutno nalazi u ćorsokaku po pitanju ideje o podeli duga kako bi se otključala dodatna sredstva. Neke zemlje, poput Španije, Italije, Grčke i Francuske, snažno podržavaju ovu inicijativu, dok se druge, posebno Nemačka, protive ovom pristupu. Ova podela duga je ključna tema koja može odrediti budućnost fiskalne politike EU.
Komesar EU za ekonomiju, Valdis Dombrovskis, naglasio je da se EU suočava sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom, dok je raspoloživi fiskalni prostor već ograničen. Visoki nivoi duga, zajedno sa starenjem stanovništva, dodatno pogoršavaju izazove sa kojima se Unija suočava.
„Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovde suočavamo. Rešenje, u najkraćem, je veći rast i bolja potrošnja“, rekao je Dombrovskis. On je takođe dodao da je zajedničko zaduživanje već postalo stvarnost, s obzirom na to da su na taj način finansirani projekti za jačanje odbrambenih sposobnosti EU, kao i zajmovi za podršku Ukrajini.
U svetlu ovih izazova, ministri finansija EU će morati da preduzmu hitne mere kako bi obezbedili stabilnost i održivost javnih finansija, a time i budućnost ekonomije Unije. MMF-ove preporuke i upozorenja bi trebali da posluže kao signal za akciju kako bi se izbegle ozbiljne ekonomske posledice.
