Neravnoteže u svetskoj trgovini su se povećale, ali same po sebi ne predstavljaju nužno problem. Međutim, mogu postati rizične ukoliko pređu određenu granicu. Ovo su ključni nalazi iz nedavno objavljenog „Izveštaja o spoljnim sektorima“ od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ovaj izveštaj ukazuje na to da su globalni disbalansi dodatno rasli zbog povećanih viškova i deficita u tri najveće ekonomije sveta: Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i evrozoni.
Prema podacima iz izveštaja, američki trgovinski deficit je porastao za 228 milijardi dolara, dostigavši ukupno 1,13 biliona dolara, što čini jedan odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). S druge strane, suficit Kine sada iznosi 424 milijarde dolara, dok evrozona beleži suficit od 461 milijardu dolara. Ovi podaci jasno pokazuju kako su ekonomski odnosi između ovih velikih ekonomija postali neizbalansirani.
MMF posebno ukazuje na rizike povezane sa trgovinskom politikom bivšeg predsednika Donalda Trampa. U izveštaju se naglašava da bi dalja eskalacija trgovinskog rata mogla imati ozbiljne makroekonomske posledice, kao što su usporavanje globalne potražnje i povećanje inflacije zbog rasta uvoznih cena. Glavni ekonomista MMF-a, Pjer-Olivije Gurinša, napominje da su uzroci ovih disbalansa pretežno unutrašnji, poput prekomerne javne potrošnje u zemljama koje beleže deficit.
Umesto da se fokusira na uvođenje carina, MMF predlaže reforme koje bi podstakle potrošnju u Kini, veća ulaganja u infrastrukturu za zemlje evrozone, a Sjedinjenim Američkim Državama savetuje fiskalnu disciplinu. Ove mere se smatraju korisnijim rešenjima u odnosu na trgovinske barijere koje bi mogle dodatno pogoršati situaciju.
Izveštaj takođe upozorava na potencijalne poremećaje u međunarodnom monetarnom sistemu, posebno u svetlu rastućih geopolitičkih tenzija. Porast upotrebe kineskog juana u međunarodnoj trgovini, slabljenje potražnje za američkim obveznicama, kao i razvoj alternativnih platnih sistema mogu dugoročno oslabiti dominantnu ulogu dolara kao svetske valute.
Jedan od glavnih rizika za svetsku ekonomiju je da će zemlje reagovati na rastuće neravnoteže novim trgovinskim barijerama, što bi moglo dodatno produbiti geoekonomsku fragmentaciju. Ove tenzije mogu dovesti do smanjenja globalne trgovinske razmene i destabilizacije tržišta.
Osim toga, MMF ističe da su unutrašnji faktori, poput fiskalne politike i strukturalnih reformi, ključni za smanjenje ovih disbalansa. Prekomerna javna potrošnja u zemljama sa deficitom može se smatrati jednim od glavnih uzroka nerazvijenosti i neefikasnosti u ekonomskom sistemu. S obzirom na to, MMF sugeriše da bi zemlje trebale da preispitaju svoje ekonomske politike kako bi postigle održiv rast i stabilnost.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da globalni ekonomski problemi zahtevaju sveobuhvatna rešenja. Saradnja između zemalja, kao i međusobno razumevanje ekonomskih politika, postaju ključni faktori za smanjenje trgovinskih nerazmera. U tom smislu, MMF poziva na dijalog i saradnju kako bi se izbegle dodatne tenzije i kako bi se osiguralo da globalna ekonomija ostane stabilna.
U zaključku, MMF-ov izveštaj o spoljnim sektorima naglašava značaj proaktivnog pristupa u rešavanju trgovinskih nerazmera. Samo kroz zajedničke napore i reforme moguće je postići dugoročnu ekonomsku stabilnost i održiv rast, čime bi se smanjili rizici koji prete globalnom ekonomskom okruženju.
