Godinama unazad, potražnja za sezonskim radnicima u malinjacima širom Zapadne Srbije postaje sve veći izazov. Dok su nekada studenti čekali u redovima da budu angažovani tokom berbe, danas je situacija drastično drugačija. Radnici se teško pronalaze, a mnogi berači dolaze iz udaljenih delova Srbije, kao i iz inostranstva, uključujući radnike iz Indije i Pakistana.
Na plantažama u Dragačevu, malinari se susreću sa problemima u pronalaženju radne snage. Goran Glavonjić, malinara iz sela Viča, oslanja se na mladiće iz Svrljiga kako bi obezbedio potrebnu radnu snagu. Alen Macura, 21-godišnjak, podelio je svoja iskustva na berbi. Iako je rad naporan, on ističe da je zadovoljan uslovima rada i dobrom organizacijom. „Ustanemo ujutru u pola pet, popijemo kafu i berba kreće od pet sati dok još nije počela velika vrućina. Posle pravimo pauzu, jedemo, rashladimo se“, objašnjava Alen. Njegov kolega, Mirko Stefanović, slaže se da su uslovi rada veoma važni i dodaje: „Gazde su jako dobre, što puno znači u ovim sezonskim poslovima.“
Dnevnica za rad na berbi malina iznosi 5.000 dinara, a radnici imaju obezbeđen smeštaj i hranu. Sa obzirom na to da berba traje između 20 do 30 dana, zarada može biti značajna, iako je posao fizički zahtevan. Goran, domaćin, razume težinu rada jer je i sam nekada radio za dnevnicu. On se trudi da svojim radnicima obezbedi kvalitetne obroke i da im pruži uslove koji olakšavaju rad. „Ono što jedu moji ukućani, jedu i oni. Tu su pauze za kafu, hladan sok. Ne radimo po najvećim vrućinama“, naglašava Goran.
U poslednje vreme, radnici za berbu malina postaju sve ređi u Lučanima i okolnim mestima. Goran ističe da se radna snaga često dovodi iz udaljenih gradova i opština, jer lokalni stanovnici više nisu zainteresovani za ovakav posao. Zbog toga, domaćini su primorani da traže alternative, uključujući ponude stranih radnika. Goran je imao priliku da angažuje radnike iz Pakistana po nižoj ceni, ali se nije usudio na taj korak. „Prvo nisam siguran kako bi se sa njima sporazumeo, drugo, diskutabilno je da li oni uopšte znaju kako se bere malina i da li mogu vrućine da podnesu“, objašnjava Goran.
Ova situacija ukazuje na širi problem u poljoprivredi, gde se domaći radnici povlače iz fizičkih poslova zbog težine rada i niskih plata. Dok se sezonska berba malina suočava s izazovima u pronalaženju radne snage, domaćini se bore da obezbede kvalitetnu i pouzdanu radnu snagu. U međuvremenu, mladići poput Alena i Mirka, koji su voljni da se suoče sa izazovima, postaju sve ređi. Njihova iskustva pokazuju da, i pored poteškoća, postoji i mogućnost da se zaradi dobar novac kroz fizički rad, ako su uslovi rada povoljni.
Kako se sezonska berba nastavlja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati. Domaćini poput Gorana svesni su da će morati da se prilagode novim uslovima i možda razmotre alternative kako bi privukli više radnika. U suštini, izazov pronalaženja sezonskih radnika u malinjacima odražava širi trend u srpskoj poljoprivredi, gde se suočavamo s potrebom za reformama i prilagođavanjem tržištu rada.
