Brisel – Vestacka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u svakodnevnom zivotu gradjana Evropske unije (EU), a najnoviji podaci pokazuju da je vise od trecine stanovnika u 38 zemalja clanica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tokom 2025. godine koristilo generativne AI alate. Mladi u uzrastu od 16 do 24 godine u EU su ubedljivo najcesci korisnici ovih alata, objavio je danas Evrostat.
Prema tim podacima, u poslednja tri meseca 2025. godine, medju 25 analiziranih clanica EU, generativne AI alate najvise su koristili gradjani Grcke (83,5 odsto), Estonije (82,8 odsto) i Danske (77,6 odsto). Ove zemlje su se istakle kao lideri u usvajanju novih tehnologija, dok su Rumunija (44 odsto), Italija (47,2 odsto) i Poljska (49,3 odsto) imale najmanji procenat gradjana koji koriste internet za pristup generativnim AI alatima.
Mladi ljudi, posebno u Grckoj i Estoniji, pokazuju izuzetno visok nivo upotrebe ovih alata, sto ukazuje na sve vecu zavisnost i potrebu za tehnologijom u obrazovanju i svakodnevnom zivotu. U 21 drzavi clanici EU, muskarci koriste alate vestacke inteligencije vise nego zene, dok su Estonija, Slovenija, Litvanija i Hrvatska jedine zemlje gde je zabelezen suprotan trend.
U analiziranim zemljama, osim u Irskoj, gradjani sa visim nivoom obrazovanja najcesce koriste AI alate poput ChatGPT-a i Džeminaja. Irska se izdvaja kao izuzetak, gde osobe sa nizim nivoom obrazovanja prednjace u upotrebi ovih tehnologija. Ove informacije ukazuju na razlicite obrazovne i ekonomske faktore koji utiču na dostupnost i korišćenje AI alata.
Kako ističe Juronjuz, studenti su najveći korisnici AI alata u svih 25 posmatranih zemalja EU. Prema podacima Evrostata, oko četiri od deset mladih u EU tokom 2025. godine koristilo je generativnu vestacku inteligenciju za formalno obrazovanje, što je znatno vise u odnosu na opštu populaciju. Ova statistika ukazuje na to da generativna AI postaje važan alat u obrazovnom sistemu, pomažuci mladima da unaprede svoje znanje i veštine.
Upotreba generativne AI u privatne svrhe takođe je češća među mladima (44,19 odsto) nego u ukupnoj populaciji (25,09 odsto). Ova razlika ukazuje na to da mladi ljudi sve više koriste tehnologiju za lične projekte, kreativni rad i zabavu, što može imati značajan uticaj na njihov razvoj i društvene interakcije.
U 22 države članice EU, najčešći korisnici dolaze iz domaćinstava sa najvišim prihodima, pri čemu je najveći udeo zabeležen u Sloveniji. Ovo ukazuje na to da ekonomski status može igrati ključnu ulogu u pristupu i korišćenju naprednih tehnologija. S druge strane, u Belgiji i Slovačkoj gradjani iz domaćinstava sa najnižim prihodima prijavili su najviši nivo korišćenja alata veštačke inteligencije. Ova pojava može biti rezultat različitih faktora, uključujući dostupnost resursa i obrazovanja, što ukazuje na potrebu za daljim istraživanjem u ovoj oblasti.
Kao zaključak, podaci Evrostata o korišćenju generativne veštačke inteligencije u EU ukazuju na sve veću integraciju ovih alata u svakodnevni život, posebno među mladima. Iako su neki članice EU prednjače u usvajanju ovih tehnologija, postoje i značajne razlike u pristupu i korišćenju na osnovu obrazovanja, ekonomskog statusa i pola. Ovi trendovi će verovatno oblikovati budućnost obrazovanja i radnog tržišta u Evropi, a dodatne analize i istraživanja će biti ključna za razumevanje uticaja veštačke inteligencije na društvo.
