Samo polovina mladih u Francuskoj i Španiji veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok je podrška još niža među njihovim poljskim vršnjacima, pokazalo je deveto godišnje istraživanje Instituta YouGov za fondaciju Tui, koja finansira projekte posvećene mladima u Evropi. Ova studija, sprovedena u aprilu i maju, uključila je više od 6.700 ispitanika starosti između 16 i 26 godina iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Španije, Italije, Grčke i Poljske.
Istraživanje je pokazalo da 57 odsto pripadnika evropske generacije „Z“, koja obuhvata mlade rođene između 1996. i 2010. godine, preferira demokratiju u odnosu na bilo koji drugi oblik vladavine. Ipak, stope podrške variraju, pri čemu je samo 48 odsto mladih u Poljskoj izrazilo podršku demokratiji, dok je u Španiji i Francuskoj taj procenat bio oko 51 do 52 odsto. Najviša podrška demokratiji zabeležena je među mladima u Nemačkoj, gde je 71 odsto ispitanika favorizovalo ovaj oblik vladavine.
Međutim, situacija nije tako pozitivna kako izgleda. Čak 21 odsto ispitanih izjavilo je da bi pod određenim okolnostima razmislili o autoritarnoj vladavini, a najviši procenat takvih odgovora bio je u Italiji, gde je 24 odsto ispitanika izrazilo ovu stav. U Francuskoj, Španiji i Poljskoj, 23 odsto mladih bi razmislilo o autoritarnom režimu u određenim okolnostima.
Politolog Torsten Fas sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, koji je radio na studiji, ukazuje na to da među mladima koji se politički identifikuju desno od centra i osećaju se ekonomski ugroženo, podrška demokratiji pada na samo jednu od tri osobe. „Demokratija je pod pritiskom, iznutra i spolja“, rekao je Fas.
Istraživanje je pokazalo da skoro svaki deseti ispitanik ne brine da li je njihova vlada demokratska ili ne, dok dodatnih 14 odsto nije imalo odgovor na ovo pitanje. Zabrinjavajuće je da 48 odsto mladih smatra da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen, a taj procenat raste na 61 odsto u Nemačkoj.
Povratak američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, uspon Kine i invazija Rusije na Ukrajinu pomerili su moć sa Evrope u percepciji ispitanika. Samo 42 odsto njih smatra da Evropska unija spada među tri najveća globalna igrača. U Velikoj Britaniji, 73 odsto mladih želi povratak u EU, a skoro polovina mladih Evropljana, 47 odsto, želi jače veze između EU i Velike Britanije.
Na pitanje o najvećim svetskim silama, 83 odsto ispitanika identifikovalo je Sjedinjene Američke Države kao takvu, 75 odsto je navelo Kinu, a 57 odsto Rusiju. U političkom spektru, 19 odsto mladih se izjasnilo kao politički orijentisano desno od centra, u poređenju sa 14 odsto u 2021. godini. Centristi čine 33 odsto, dok se 32 odsto izjasnilo kao levičari, a 16 odsto nije imalo jasnu političku orijentaciju.
Podrška strožim ograničenjima migracije porasla je u svim zemljama od 2021. godine, sa 26 odsto na 38 odsto. Ipak, većina mladih Evropljana pokazuje nadu u potencijal EU, pri čemu dvoje od troje ispitanika podržava ostanak svoje zemlje u ovom bloku.
Iako postoji snažnija podrška za klimatske politike među mladima, samo jedan od tri ispitanika smatra da bi zaštita klime trebala biti prioritet nad ekonomskim rastom. U isto vreme, 39 odsto ispitanika opisuje EU kao ne baš demokratsku, a samo šest odsto veruje da njihove nacionalne vlade dobro funkcionišu, uz malo potrebe za značajnim promenama. Ove brojke ukazuju na sve veći skepticizam prema demokratskim institucijama i izazovima s kojima se suočava mlada generacija u Evropi.
