Aleksandra Ljubić, tridesetšestogodišnja učiteljica iz planinskog sela Vlase, u svojoj priči otkriva kako se život odigrao na neobičan način. Rođena u Beogradu, često je sa svojim ocem posećivala baku Ljubicu u njenom selu, gde je osećala posebnu povezanost sa prirodom i životom na selu. Njen otac, koji je bio skeptičan prema njenoj odluci da se vrati na selo, govorio joj je da se vraća tamo gde je on nekada otišao, ali Aleksandra je bila odlučna u svojoj nameri.
Nakon što je završila osnovnu i srednju školu u Beogradu, upisala je Fakultet političkih nauka, gde je bila na drugoj godini kada je upoznala svog budućeg supruga Bobana iz obližnjeg sela Sekirje. Njihova veza brzo se razvila, a nakon samo nekoliko dana odlučili su da zasnuju porodicu. Preselili su se u Vranje kao podstanari, sa minimalnim stvarima, a kuća bake Ljubice, u koju su se nadali da će se useliti, nije bila u dobrom stanju.
Aleksandra se suočila s izazovima napuštanja Beograda i traženja posla u novom okruženju. Kako bi poboljšala svoje veštine i obezbedila bolju budućnost za svoju decu, otvorila je salon za manikir, ali se ubrzo osećala neostvareno. U tom trenutku, odlučila je da se vrati školovanju i upisala Pedagoški fakultet u Vranju. Iako je imala četvoro dece i svakodnevne obaveze, uspela je da položi prijemni ispit i završi studije sa izvanrednim prosekom.
Kreativnost i inovativnost su bili ključni u njenom pristupu nastavi. Aleksandra se trudi da deci pruži različite vanškolske sadržaje kroz kreativne radionice, čime poboljšava kvalitet njihovog odrastanja. Motivisana željom da unapredi obrazovanje svoje dece, a i svojih učenika, Aleksandra je nastavila da se usavršava i ubrzo je počela da radi kao učiteljica u selu Vlase.
U međuvremenu, njen suprug Boban se bavio ugostiteljstvom, što je dodatno opteretilo njihov finansijski status. Ipak, Aleksandra je bila srećna s decom i životom na selu, ali je osećala potrebu za ličnim ostvarenjima. Njena strast prema pisanju i slikanju se probudila, što je rezultiralo objavljivanjem zbirki pesama i izložbama slika. Sada radi na romanu čija je glavna junakinja njen uzor, baka Ljubica.
Aleksandra se često vraća mislima na Beograd, ali je svestan da je njen pravi dom u selu gde se oseća ispunjeno. U Poljanici, koja obuhvata više sela, život se odigrava sporije, a mnoge kuće su napuštene. Ipak, ona se raduje što u svom okruženju ima porodice s dvoje ili troje dece, što doprinosi boljem kvalitetu života na selu.
Život u Vlaseu donosi izazove, ali i neprocenjive trenutke sreće s porodicom. Njen suprug danas radi u struci, a ona se nada da će uskoro dobiti stalno zaposlenje kao učiteljica. U međuvremenu, Aleksandra nastavlja da piše, stvara i odgaja svoju decu, nadajući se da će im obezbediti srećan život.
Aleksandrina priča je inspiracija za mnoge, pokazujući kako strast, trud i ljubav prema porodici mogu prevazići prepreke i stvoriti život ispunjen radošću i zadovoljstvom. U svetu gde se često teži materijalizmu i brzini, njen povratak korenima i posvećenost porodici i obrazovanju ističu vrednosti koje se često zaboravljaju. Aleksandra Ljubić je pravi primer kako se može uspeti, čak i kada se suočavamo s izazovima.
