Psihoterapeut Lidija Vasiljević izjavila je danas da je svoju knjigu „Nesavršene: Mitovi o ženskim mentalnim bolestima i njihovom lečenju“ naslovila tako zbog mita da žene neumitno moraju biti savršene. „Žene kroz vaspitanje, pre svega u najužem krugu porodice, ali i širem društvenom, konstantno dobijaju poruke da moraju biti savršene u svemu“, rekla je Vasiljević u intervjuu za Tanjug.
Prema njenim rečima, ženama je nametnuto da moraju biti savršene lično i profesionalno, ali se postavlja pitanje „zašto žena mora konstantno da dokazuje svoje vrednosti?“ Vasiljević je naglasila da se vrednost žena u društvu često minimizira ili poništava, ukazujući na to da je u svetu, i pre Hrista, postojala takva dinamika gde je muškarac bio viđen kao „jedan“, dok su žene bile „nula“.
Ona ukazuje na činjenicu da se žene „uče da su manje vredne“ i da treba da budu na raspolaganju muškarcima, porodici i društvu, što ih navodi da stalno dokazuju svoju vrednost. „Jedan deo tog dokazivanja vrednosti je savršenstvo koje je mit, jer to ne postoji“, istakla je Vasiljević.
Vasiljević se osvrnula i na drugi mit, koji sugeriše da će, ako žena bude savršena, biti voljena i prihvaćena. „To se takođe ne dešava“, dodala je. Ukazala je da je postavka takva da je neko od starta vredan, dok su žene manje vredne samo zbog svog pola, što onemogućava dokaze o njihovoj pravičnoj vrednosti.
Psihoterapeut je naglasila važnost prihvatanja sopstvene nesavršenosti i življenja u skladu sa sopstvenim sposobnostima i kapacitetima. Vasiljević je dodala da žena koja se porodila ne treba da izgleda kao neko ko nije imao decu, jer je telo „odraz života, ličnih priča i borbi“.
Ona je ocenila da se patrijarhat i kapitalizam „savršeno uklapaju“ i da se međusobno podržavaju, stvarajući nove ideje o eksploataciji kako muškaraca, tako i žena. „Žene su, nažalost, fokus i cilj zamišljenih ideala koji se prodaju uz pomoć proizvoda i obećanja“, istakla je Vasiljević.
Neoliberalni kapitalizam, prema njenim rečima, gura nas u potrošnju i konzumerizam, „tera nas da hranimo naše nezadovoljstvo da bi nam plasirao proizvode i nadoknade za izgubljenu mladost ili fizičke nedostatke“. Takođe, zbog patrijarhata, žene neprekidno preispituju svoju vrednost, posebno u javnoj sferi.
U oblastima kao što su novinarstvo, politika ili menadžment, žene moraju da dokazuju muškom društvu da su jednake, pa čak i da budu jače i bolje. Vasiljević ukazuje da tradicionalizam i patrijarhat uzrokuju postavku da žene nemaju pravo na svoje telo, slobodu izražavanja i autonomiju.
„Žene se često razboljevaju pokušavajući da se uklopi, a telo daje znakove da nešto nije u redu“, rekla je Vasiljević, dodajući da mlade devojke danas brinu o sebi više nego što su to radile prethodne generacije.
Na pitanje o solidarnosti među ženama, ona je primetila da se danas ta solidarnost budi iz drugih pobuda i da se svet bavi pitanjem pravde. „Vratiće se teme socijalne pravde i izbora koje nismo čuli od kraja šezdesetih godina“, ocenila je Vasiljević.
Govoreći o aktivizmu, ona je podsetila na značaj okupljanja žena i potencijalne promene koje to može doneti. „Kada se žene skupe, može svašta da bude. To je potencijalna opasnost za muškarce“, rekla je Vasiljević.
Vasiljević je zaključila da je feminizam neophodan kako bi se ženama vratila mogućnost da se postave u centar svog sveta, ne kao sebične ili samožive, već da povrate svoj kredibilitet. „Naše telo pripada nama, a ne državi, mužu ili porodici“, naglasila je.
