KOPENHAGEN – Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) su na sastanku u Kopenhagenu apelovali na Sjedinjene Američke Države da preispitaju odluku o zabrani učešća palestinskih zvaničnika na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku. Ovu informaciju je izjavila Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. Kalas je naglasila važnost uključivanja palestinskih predstavnika u međunarodne diskusije, s obzirom na trenutnu situaciju na Bliskom Istoku.
Pored toga, Kalas je od članica EU zatražila da do sledeće nedelje dostave predloge za novi paket sankcija Rusiji u vezi sa ratom u Ukrajini. Ove sankcije su deo kontinuiranog pritiska EU na Moskvu zbog njenog vojnog delovanja u toj regiji. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen je dodao da Izrael podriva mogućnost rešenja u obliku dve države svojim akcijama u Gazi, što je dodatno naglasilo tenzije koje postoje u vezi sa ovim pitanjem.
Rešenje o dve države podrazumeva formiranje nezavisne palestinske države na Zapadnoj obali i u Gazi, koja bi koegzistirala sa Izraelom. Međutim, trenutne akcije Izraela, prema rečima Rasmusena, otežavaju ostvarenje tog cilja. On je ukazao na to da je važno da se postigne mirno rešenje koje će uključivati prava svih strana.
Kalas je takođe naglasila da EU nema jedinstven stav kada je reč o ratu u Gazi, što predstavlja veliki problem za evropsku diplomatiju. „Podeljeni smo po ovom pitanju. Ako nemamo jedinstven stav na ovu temu, nemamo nikakav uticaj na globalnoj sceni“, izjavila je Kalas. Ova izjava ukazuje na potpunu raznolikost mišljenja unutar EU o pitanju izraelsko-palestinskog sukoba, što dodatno otežava postizanje zajedničke strategije.
Mnoge članice EU su kritikovale ponašanje Izraela tokom sukoba, posebno zbog velikog broja civilnih žrtava i ograničenja humanitarne pomoći. Ipak, ministri nisu uspeli da postignu saglasnost o konkretnim političkim ili ekonomskim merama koje bi mogle biti preduzete protiv Izraela. Neki od članova, poput Irske, Španije, Švedske i Holandije, tražili su obustavu trgovinskog sporazuma EU sa Izraelom, dok su druge članice, poput Nemačke, Mađarske i Češke, odbile takvu inicijativu.
Ove tenzije unutar EU ukazuju na sve veće razlike među članicama kada je reč o spoljnoj politici prema Izraelu i Palestini. Dok neke članice smatraju da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se izvršio pritisak na Izrael, druge su skeptične prema takvim merama i naglašavaju potrebu za dijalogom i pregovorima.
EU se suočava sa izazovima u okviru sopstvene unutrašnje politike, jer različiti stavovi članica otežavaju jedinstven pristup u međunarodnim pitanjima. Ove podeljenosti mogu oslabiti poziciju EU na globalnoj sceni, posebno kada je u pitanju rešavanje konflikata i humanitarnih kriza.
Kao rezultat nesuglasica, visoka predstavnica EU je izrazila sumnju da će ministri moći da postignu saglasnost čak i oko blažih mera, kao što je ograničenje pristupa Izraela EU programu finansiranja istraživanja. Ove nesuglasice ukazuju na duboke političke podela unutar EU, koje se reflektuju na izazove koje ova organizacija mora da prevaziđe kako bi zadržala uticaj na međunarodnom planu.
Kako se situacija dalje razvija, biće ključno da članice EU pronađu zajednički jezik i strategiju koja će omogućiti da se efikasno odgovori na izazove, a posebno na one koji se tiču bliskoistočne politike i odnosa sa Izraelom i Palestinom.
