Ministarstvo pravde Crne Gore je nedavno objavilo program javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću. Ove izmene predviđaju da se imovina čija vrednost iznosi najmanje 50.000 evra može oduzimati i pre donošenja pravosnažne presude. Cilj ovih predloga je unapređenje efikasnosti sistema privremenog i trajnog oduzimanja nezakonito stečene imovine, uz uvođenje strožih sankcija za nezakonito bogaćenje.
Vlada Crne Gore je naglasila da će se ovim zakonom uvoditi stroge kazne za javne funkcionere koji poseduju imovinu koja je očigledno nesrazmerna njihovim zakonitim prihodima. Prema novim rešenjima, nezakonito bogaćenje iznad 50.000 evra biće kažnjivo zatvorom, dok veće sume mogu doneti i do osam godina zatvora, uz obavezno oduzimanje imovine, uključujući i onu stečenu preko povezanih lica.
Ovaj zakon je bio povučen pre tri godine nakon oštrih kritika u parlamentu, kada je ocenjen kao pravno manjkav i politički motivisan. Kritike su dolazile i iz Evropske unije, kao i od organizacija koje se zalažu za zakonsko rešenje, kao što su Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Akcija za ljudska prava (HRA). Vanja Ćalović, izvršna direktorka MANS-a, je upozorila da bi intencija zakona mogla biti da se stimulišu tajkuni iz prethodnog režima da pređu na stranu novog režima.
U međuvremenu, bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se s postupcima protiv njega koje je pokrenula Agencija za sprečavanje korupcije. Dejan Milovac iz MANS-a veruje da će Đukanović morati da dokazuje poreklo svoje imovine. On ističe da je tužilaštvo otvorilo određene predmete u vezi s poreklom Đukanovićeve imovine i da je ključno da se ispita odakle ona potiče, bez obzira na to da li je imovina prijavljena ili nije.
U poslednje vreme, Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je naložilo privremeno oduzimanje imovine osumnjičenima za pripadnost kriminalnim organizacijama, kako bi se onemogućila prodaja ili neki drugi vid otuđenja tih nepokretnosti. Najpoznatiji slučaj uključuje kontroverznog biznismena iz Rožaja, Safeta Kalića, koji je oslobođen optužbi za pranje novca, ali je država bila naložena da mu plati 150.000 evra zbog oštećenja imovine koja je bila privremeno zaplenjena.
Ovih dana, Viši sud u Podgorici je doneo odluku da bivši visokopozicionirani službenik Uprave policije, Zoran Lazović, i bivši glavni specijalni državni tužilac, Milivoje Katnić, mogu koristiti svoju imovinu, čija je blokada tražena od strane SDT-a, ali ne i da raspolažu njome. Tako je Lazoviću vraćen stan u Budvi, dok je Katniću vraćeno više objekata kod Danilovgrada.
Ove promene u zakonodavstvu i sudskoj praksi ukazuju na nameru Crne Gore da se bori protiv korupcije i nezakonitog bogaćenja, ali izazivaju i sumnje o političkoj motivaciji i mogućim zloupotrebama zakona. U društvu koje se suočava s dugogodišnjim problemima u vezi s korupcijom, transparentnost i pravna odgovornost postaju ključni faktori za izgradnju poverenja građana u institucije.
U ovom kontekstu, važno je da se procesi oduzimanja imovine i istrage protiv korupcije sprovode na način koji je pravedan i koji neće dodatno polarizovati društvo. Javna rasprava o predloženim izmenama zakona predstavlja priliku da se uključe različiti glasovi i mišljenja, kako bi se došlo do rešenja koja će doprineti jačanju pravne države i borbi protiv korupcije u Crnoj Gori.
