Srbija, u poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, poseduje stabilan i dugoročno održiv penzioni sistem, čije će prilagodbe demografskim promenama zavisiti od društvenog dogovora ključnih aktera. Ovi dogovori usmereni su na očuvanje finansijske održivosti, socijalne pravde i međugeneracijske solidarnosti. Ove informacije su iznete tokom prezentacije održivog „Modela starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine“, koja je održana u Ministarstvu finansija.
Prema ključnim nalazima ovog modela, očekuje se da će udeo prosečne penzije u zaradama ostati relativno stabilan tokom narednih 20 godina, dok će penzioneri imati priliku da očekuju značajno povećanje realne kupovne moći svojih penzija. Projekcije sugerišu da će kumulativna stopa rasta prosečne penzije biti 153 odsto veća od rasta indeksa potrošačkih cena.
Model, koji je razvijen uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, uključuje aktivno učešće Vlade Srbije i Fiskalnog saveta Republike Srbije. Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Saša Stevanović, naglasio je važnost planiranja budžetskih prihoda u skladu s međunarodnim standardima, što omogućava bolju predvidljivost i efikasnije budžetiranje javnih politika. Obezbeđivanje održivosti javnih finansija i penzionog sistema, kao i adekvatan životni standard za korisnike penzija, predstavljaju prioritet za Ministarstvo finansija.
Stevanović je naglasio da je penzija u poslednjih godinu dana povećana za 24,4 odsto, što prevazilazi jednocifrenu inflaciju zabeleženu u istom periodu. Ovaj model omogućava transparentno planiranje budžetskih aproprijacija i olakšava predviđanje socijalnih i penzionih politika.
Dr. Judit Hofman, šefica razvojne saradnje Ambasade Nemačke, istakla je da je Nemačka već dugi niz godina podržava Srbiju u planiranju javnih politika. Naglasila je da je cilj ove podrške donošenje efikasnih i održivih politika koje će koristiti svim građanima Srbije. Prikazani model starenja omogućava predviđanje penzionog sistema do 2070. godine, a održivost penzionog sistema je ključna za dobro finansijsko upravljanje.
Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov, podsetio je da je srpski penzioni sistem zasnovan na Bizmarkovim principima i da je Kraljevina Jugoslavija 1922. godine imala jedan od najnaprednijih zakona o penzijskom osiguranju. On je istakao da je srpski penzioni sistem preživeo mnoge turbulencije, ali da je nedostajala evaluacija tokom vremena. Altiparmakov je naglasio da je Srbija u poslednjih 100 godina najbliže pratila nemačku penzijsku paradigmu.
Alen Bučić, angažovani stručnjak koji je radio na razvoju ovog modela, istakao je da je penzijski sistem Srbije fiskalno održiv na duži rok. Očekuje se da će udeo rashoda za penzije ostati stabilan, uz postepeno smanjenje budžetskih transfera za finansiranje tih rashoda. Podaci pokazuju da će Srbija do 2070. godine imati relativno blaga pomeranja u demografiji i broju korisnika penzija, što su povoljniji rezultati u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Projekcije predviđaju smanjenje broja mladih ljudi, dok će broj penzionera ostati relativno stabilan. Očekuje se i opadanje broja invalidskih i porodičnih penzija, uz strože kriterijume za invalidsko penzionisanje. Udeo ukupnih prihoda penzijskog sistema trebao bi rasti, ali će se do 2070. godine vratiti na početni nivo u odnosu na BDP.
S obzirom na to da Srbija bolje stoji u poređenju sa drugim evropskim zemljama po pitanju deficita penzijskog sistema, očekuje se da će deficit opadati. Dok će deficit u drugim zemljama rasti, Srbija će zadržati stabilan nivo. Bučić je na kraju naglasio da je izrada ovog modela osvetlila dugoročnu finansijsku održivost penzijskog sistema Srbije i da će omogućiti bolje planiranje javnih finansija u budućnosti.
