U političkim kuloarima Podgorice uveliko se spekuliše o mogućem vraćanju Demokratske partije socijalista (DPS) u izvršnu vlast, koju predvodi premijer Milojko Spajić. Prema informacijama koje dolaze iz izvora bliskih ovom pitanju, nekoliko zapadnih ambasada u Crnoj Gori aktivno radi na ovom planu, a cilj je da se iz političkog odlučivanja isključe trenutno dominantne koalicije – Za budućnost Crne Gore i Demokrate. U ovoj operaciji iz senke navodno su angažovani ključni političari poput Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića.
Lider Pokreta za promene (PzP) Nebojša Medojević ističe da su pod pokroviteljstvom stranih ambasada već nedeljama u toku pregovori između partije Evropski socijalisti (PES) i dela poslanika DPS o novoj konfiguraciji vlasti. Prema njegovim rečima, može se očekivati da će na prvom redovnom zasedanju na jesen doći do formiranja nove vlade. U toj novoj vladi, kako se navodi, predsednik Skupštine trebao bi biti Ibrahimović, dok bi premijer ostao Spajić. U ovoj kombinaciji, PES bi imao 13 ministara, Bošnjačka stranka tri, DPS četiri, a Albanski forum tri.
Međutim, iz PES-a dolaze jasne poruke da se ne nameravaju udružiti sa „reformisanim DPS“. Funkcioner PES-a Tihomir Dragaš naglašava da neće praviti novu vladu sa partijom koja je bila povezana sa organizovanim kriminalom. On je istakao da reformisti u DPS-u „nemo ćute“ i da se ne odriču osoba koje su bile na čelu kriminalnih grupa, što dovodi u pitanje njihovu sposobnost za istinske reforme.
Politički analitičar Boško Vukićević smatra da postoje brojni faktori koji obesmišljavaju mogućnost realizacije ovog plana. On naglašava da se svakodnevno pojavljuju dokazi o organskoj vezi između DPS-a i mafije, i da su te veze i dalje prisutne, iako je DPS znatno oslabljen. Prema njegovim rečima, novo rukovodstvo DPS-a ne pravi diskontinuitet sa kriminalnim politikama prethodne vlasti, već ih na neki način glorifikuje.
Vukićević takođe upozorava da bi eventualni ulazak DPS-a u vlast verovatno doveo do izlaska srpskog političkog faktora iz nje, čime bi se trajno ugrozio krhki politički ekvilibrijum u vladi. On predviđa da bi povratak „mafiokrata“ automatski izazvao nestabilnost, napetost i moguće ulične proteste.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je politička scena u Crnoj Gori i dalje veoma polarizovana. Mnogi građani, a posebno pripadnici srpske zajednice, imaju duboke sumnje u mogućnost bilo kakve saradnje sa DPS-om, koji je u prošlosti bio optuživan za korupciju i povezanost sa organizovanim kriminalom.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će se političke tenzije u Crnoj Gori nastaviti, a svaka nova inicijativa za promenu vlasti moraće biti pažljivo razmatrana kako bi se izbegle dodatne podele i nemiri.
U svetlu svih ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će zapadne ambasade uspeti da ostvare svoje ciljeve i vrate DPS u vlast, ili će se trenutne koalicije održati na vlasti i nastaviti sa svojim politikama. U svakom slučaju, politička scena u Crnoj Gori ostaje dinamična i nepredvidiva, sa mnogim izazovima koji čekaju na rešenje.
