PODGORICA – Crnogorski predsednik Jakov Milatović zatražio je hitno uklanjanje spomenika Pavlu Đurišiću, poznatom četničkom komandantu, koji je postavljen kod Berana. Milatović je na društvenoj mreži X (bivši Twitter) izrazio nezadovoljstvo zbog postavljanja spomenika, naglasivši da Đurišić predstavlja simbol fašističke kolaboracije i masovnih zločina nad civilima.
„Pozivam nadležne institucije da odmah preduzmu sve zakonske mere: da utvrde odgovornost i bez odlaganja uklone ovaj spomenik. Podizanje spomen-obeležja osobi koja simbolizuje etničku i versku mržnju predstavlja direktan pokušaj rehabilitacije ideologije koja je u suprotnosti s temeljnim vrednostima antifašističke Crne Gore“, napisao je Milatović.
On je podsetio da antifašizam nije samo deo istorije Crne Gore, već i važeće opredeljenje utemeljeno u Ustavu i zakonima zemlje. Milatović je naglasio da Crna Gora mora pokazati doslednost u odbrani svojih antifašističkih vrednosti, zahtevajući hitno uklanjanje spomenika i delovanje lokalne vlasti i policije.
Predsednik Opštine Berane Đole Lutovac takođe je osudio postavljanje spomenika, ističući da je to učinjeno bez prethodnog obaveštenja nadležnih institucija i mimo zakonskih procedura. On je naglasio da ovakav postupak predstavlja grubo kršenje propisa koji regulišu podizanje spomen-obeležja, koja se mogu postavljati samo uz saglasnost nadležnog organa.
„Postavljanje spomenika bez odobrenja je nezakonito i može dovesti do krivičnih sankcija, uključujući zatvorsku kaznu za one koji ga postavljaju“, upozorio je Lutovac, tražeći hitnu reakciju državnih organa kako bi se spomenik uklonio.
Spomenik Pavlu Đurišiću postavljen je u selu Gornje Zaostro, a inicijativu su pokrenula razna udruženja. Ovaj potez izazvao je reakciju crnogorskog Ministarstva kulture, koje je naglasilo da je spomenik postavljen bez zakonskih procedura.
Pavle Đurišić bio je srpski oficir Jugoslovenske vojske iz Crne Gore, koji se tokom Drugog svetskog rata istakao kao vođa četnika. Tokom rata, Đurišić je predvodio značajan deo crnogorskih četnika, a kasnije je sarađivao sa Italijanima protiv partizana.
Preminuo je 1945. godine, a njegovo ubistvo je rezultat sukoba sa snagama koje su ga zarobile. Njegovo ime i dela ostala su kontroverzna tema u crnogorskom društvu, a postavljanje spomenika izaziva duboke podele i reakcije u društvu.
Ministarstvo kulture Crne Gore već je najavilo da će istražiti okolnosti podizanja spomenika, a očekuje se da će nadležni organi brzo reagovati na ovu situaciju. U međuvremenu, javnost je podeljena, a mnogi se protive postavljanju spomenika osobama za koje smatraju da su učestvovale u zločinima tokom rata.
Ova situacija ukazuje na duboke sociopolitičke podele unutar Crne Gore, gde su teme vezane za prošlost i ratne zločine često predmet žestokih debata. Milatović i Lutovac su se usaglasili u pozivu na poštovanje zakonskih procedura i vrednosti antifašizma, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima koji dolaze sa kontroverznim istorijskim ličnostima.
Reakcije na postavljanje spomenika nastaviće da se razvijaju, a očekuje se da će u narednim danima biti više informacija o daljim koracima nadležnih institucija. Ova situacija ne samo da će testirati granice zakonskih propisa, već i društvene norme i vrednosti unutar crnogorskog društva.
