Crnogorski predsednik Jakov Milatović je izrazio oštar protest zbog postavljanja spomenika Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta, u blizini Berana. Ova odluka je izazvala brojne reakcije, posebno od strane ministra spoljnih poslova Ervina Ibrahimovića, koji je i lider Bošnjačke stranke, kao i Ministarstva kulture i Bošnjačkog nacionalnog veća.
Milatović je na društvenoj mreži Iks pozvao nadležne institucije da hitno uklone spomenik, ističući da je Đurišić ratni zločinac koji simbolizuje fašističku kolaboraciju i etničku mržnju. „Podizanje spomenika osobi koja je odgovorna za masovne zločine nad civilima predstavlja direktan pokušaj rehabilitacije ideologije koja je u suprotnosti sa temeljnim vrednostima antifašističke Crne Gore“, naglasio je Milatović.
Predsednik je ukazao na to da antifašizam nije samo deo istorije Crne Gore, već je i važeće opredeljenje koje je jasno definisano u Ustavu i zakonima države. On je istakao da Crna Gora mora pokazati doslednost u odbrani svojih antifašističkih vrednosti i pozvao na hitno postupanje Opštine Berane, kao i na angažovanje vlade i policije kako bi se ovaj spomenik uklonio.
Pavle Đurišić, koji je bio poznat kao komandan četničkog pokreta, u istoriji se često pominje kao kontroverzna figura. Njegova uloga tokom Drugog svetskog rata i posleratni događaji ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti naroda. Mnogi ga smatraju simbolom otpora, dok ga drugi vide kao predstavnika fašizma i etničkog nasilja. Ovaj sukob u interpretaciji njegove uloge dovodi do čestih tenzija u društvu.
Ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović, kao i drugi predstavnici Bošnjačke stranke, takođe su osudili postavljanje spomenika i ukazali na potrebu za dijalogom i pomirenjem među različitim etničkim grupama u Crnoj Gori. Njihova reakcija pokazuje koliko je važno da se ovakva pitanja rešavaju kroz konstruktivan dijalog, a ne kroz podele i sukobe.
Osim političkih reakcija, postavljanje spomenika je izazvalo i reakcije javnosti. Mnogi građani su izrazili svoje stavove na društvenim mrežama, a neki su organizovali proteste tražeći da se spomenik ukloni. Ove akcije ukazuju na duboke podele u društvu kada je reč o istoriografiji i nacionalnom identitetu.
U poslednje vreme, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima u pogledu identiteta i nacionalne pripadnosti. Postavljanje spomenika u ovom kontekstu može se smatrati samo jednim od simptoma šireg problema koji zahvata društvo. Mnogi se pitaju kako će Crna Gora kao društvo reagovati na ovakve provokacije i kako će se suočiti sa svojom prošlošću.
U svakom slučaju, slučaj Pavla Đurišića i postavljanje spomenika otvaraju pitanje o tome kako se oblikuje kolektivna memorija i kako se istorija koristi u savremenom društvu. Da li će Crna Gora uspeti da pronađe ravnotežu između različitih narativa i postigne pomirenje, ostaje da se vidi.
Predsednik Milatović je jasno naglasio da je potrebno delovati brzo i efektivno kako bi se sprečile dalje podele unutar društva. Njegov apel za uklanjanje spomenika može se shvatiti kao poziv na akciju i odgovornost svih institucija u Crnoj Gori da se bore protiv ideologija koje su u suprotnosti sa osnovnim vrednostima demokratije i ljudskih prava.
Ovaj incident takođe podseća na važnost edukacije i svesti o istorijskim događajima. Razumevanje prošlosti je ključno za izgradnju budućnosti koja će biti zasnovana na toleranciji i međusobnom poštovanju. U tom smislu, pitanje spomenika Pavlu Đurišiću predstavlja širu diskusiju o tome kako se društvo suočava sa svojom prošlošću i kako gradi svoju budućnost.
