Predsednik Crne Gore Jakov Milatović nedavno je pozvao državni parlament da hitno stavi na dnevni red donošenje Zakona o rehabilitaciji i obeštećenju političkih zatvorenika sa Golog otoka, Svetog Grgura i drugih zatvora. Ovaj zakon ima za cilj da pruži pravno obavezno rešenje za one koji su nepravedno stradali tokom perioda političkih progona u bivšoj Jugoslaviji. Milatović je istakao da je od 1948. do 1956. godine, u tim kazamatima, zatvoreno najmanje 16.101 osoba, od čega je 3.390 iz Crne Gore, što čini 21,5 odsto svih zatvorenika. Ovaj procenat je izuzetno visok u odnosu na broj stanovnika tadašnjih jugoslovenskih republika.
Nažalost, Crna Gora je ostala jedina država u regionu koja još nije donela bilo kakav pravno obavezujući akt kojim bi se omogućila rehabilitacija i obeštećenje ovih žrtava. Tokom dve vanredne sednice Skupštine koje su najavljene za 2. februar, ovaj predlog nije bio uvršten na dnevni red. Milatović je poručio da, ako neko smatra da ovaj zakon nije prioritet, treba to jasno saopštiti građanima i porodicama žrtava. On je naglasio da ovo nije političko pitanje, već pitanje ljudskog dostojanstva i pravde.
Milatović je podsetio javnost da je inicijativu o donošenju zakona podneo još 26. februara prethodne godine, te da su je podržali potomci golootočana i veliki broj predsednika opština i Skupština opština Crne Gore. Ove porodice su tražile od predsednika da razmotri mogućnost prenosa posmrtnih ostataka svih logoraša koji su umrli na Golom otoku, kako bi ih sahranili u zajedničku grobnicu sa dostojanstvenim obeležjem.
Penzionisani pukovnik JNA Radomir Goranović iz Nikšića, bivši oficir bezbednosti, izjavio je da prema evidenciji koju ima Hrvatska, na grobljima u Rijeci sahranjeno je 14 logoraša, u Zagrebu 12, a na Golom otoku devetoro. Ova inicijativa se odnosi na osobe koje su bile zatvorene bez pravičnog suđenja i adekvatnih dokaza, često samo na osnovu administrativnih odluka ili bez njih, izložene su nehumanim uslovima tokom političkih progona zbog podrške Rezoluciji Informbiroa.
Donošenje ovog zakona ne predstavlja samo pravni akt, već i moralnu odgovornost države da prizna i obešteti one koji su nepravedno patili zbog svojih političkih uverenja. Na ovaj način, Crna Gora bi se pridružila zemljama u regionu koje su već preduzele slične korake kako bi se suočile s prošlošću i zaštitile ljudska prava.
U inicijativi za donošenje ovog propisa naglašava se potreba za suočavanjem s prošlošću i ispravljanjem istorijskih nepravdi. Zakon o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika osumnjičenih za podršku Rezoluciji Informbiroa iz 1948. godine bio bi prvi korak ka priznavanju stradanja ovih ljudi. Do sada je jedini zvanični akt koji se bavi pitanjem obeštećenja političkih zatvorenika bila Deklaracija o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti, koju je Skupština Republike Crne Gore usvojila 16. januara 1992. godine.
Kako se istorijske nepravde ne bi zaboravile, važno je da se Crna Gora suoči sa svojom prošlošću i pruži potrebnu pravnu i moralnu podršku onima koji su stradali zbog svojih političkih uverenja. Ovaj zakon bi trebalo da bude prioritet, kako bi se obezbedila pravda i rehabilitacija za sve one koji su nepravedno patili u političkim zatvorima. Vreme za čekanje je isteklo, a odgovornost je na vlastima da konačno reše ovo pitanje i pruže pravdu žrtvama.
