Predsednik Republike Hrvatske i vrhovni komandant Oružanih snaga Zoran Milanović danas je u Hrvatskoj Dubici izrazio svoje nezadovoljstvo zbog glasanja članova Evropskog parlamenta protiv embarga na izvoz oružja za Izrael. Milanović je, nakon odavanja počasti braniteljima koji su pali u operaciji „Una 95“, istakao važnost pitanja Palestine i ljudskih prava u savremenom svetu.
Milanović je naglasio da ratovi često izbijaju kada onaj ko ih započinje misli da će proći nekažnjeno. Izrael, prema njegovim rečima, predstavlja neograničeno naoružanu državu u kontekstu Bliskog istoka. On je istakao da su sankcije na izvoz oružja Izraelu iz Evrope trebale biti na snazi godinama, s obzirom na to da se masakri civila nastavljaju. „Mi to ne možemo zaustaviti, ali možemo zabraniti izvoz ubojitih sredstava iz Evrope za Izrael“, rekao je Milanović.
Predsednik je dodao da je za Hrvatsku ovo pitanje od moralnog značaja i da nije nevažno kako će hrvatski poslanici glasati u Evropskom parlamentu. „Oni predstavljaju Hrvatsku i vraćaju se u Hrvatsku, gde polažu račune. Kako je glasala hrvatska delegacija? Čini mi se da glasaju bez ikakve koordinacije sa SDP-om i želim verovati da to rade bez koordinacije s HDZ-om“, rekao je Milanović. On je izrazio zabrinutost zbog toga što su članovi HDZ-a i DP-a glasali protiv embarga, dok je SDP glasao uzdržano, što, prema njegovim rečima, ukazuje na nesigurnost i nejasnoće unutar tih stranaka.
Milanović je takođe postavio pitanje da li postoje neki interesi ili poticaji koji utiču na odluke ovih poslanika, naglašavajući da Hrvati imaju posebnu moralnu odgovornost da upozoravaju na ovakve stvari. „Zašto je Gordan Bosanac glasao za to je jasno, tako bi svaki normalan čovek trebao glasati“, dodao je predsednik.
Pored toga, Milanović je ukazao na to da Plenković može ignorisati koordinaciju unutar stranke jer ne snosi posledice svojih postupaka. On je takođe istakao važnost dijaloga sa Rusijom kako bi se izbegli potencijalni sukobi.
Milanovićeve izjave dolaze u trenutku kada se situacija na Bliskom istoku ponovo zaoštrava, a međunarodna zajednica se suočava s dilemama o oružanim izvozima i humanitarnim pravima. Njegova kritika prema premijeru Plenkoviću i članovima Evropskog parlamenta može se sagledati kao deo šire političke borbe unutar Hrvatske, ali i kao poziv na moralnu odgovornost i aktivniju ulogu Hrvatske u međunarodnim pitanjima.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar hrvatske političke scene, gde se čini da postoje duboke podele između različitih stranaka i njihovih stavova prema važnim pitanjima poput ljudskih prava i međunarodnih odnosa. Milanović, kao predsednik, poziva na otvoreniji dijalog i razmatranje moralnih implikacija odluka koje se donose.
U svetlu ovog konteksta, Milanović želi da podstakne raspravu o tome kako bi Hrvatska trebala postupati u vezi s pitanjima koja su od vitalnog značaja za ljudska prava i međunarodnu pravdu. On smatra da je sada više nego ikad važno da se postavi jasno pitanje o etici i odgovornosti u donošnju odluka koje se tiču oružja i vojne pomoći.
Kao predsednik, Milanović se pozicionira kao glas kritike prema vlastima, tražeći od njih da preuzmu odgovornost za svoje postupke i odluke koje pogađaju ne samo Hrvatsku, već i širu međunarodnu zajednicu. Njegove reči odražavaju nezadovoljstvo i zabrinutost zbog trenutne situacije u svetu, kao i želju da se Hrvatska aktivnije uključi u rešavanje ovih kompleksnih problema.
