Najavljena izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, opštini Zeta, izazvala je velike turbulencije u vlasti Podgorice, koju čini „avgustovska“ većina na državnom nivou. Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP), na konferenciji za novinare najavio je da će, ukoliko dođe do izgradnje kolektora, od svojih odbornika zatražiti da napuste lokalnu vlast u Podgorici, ali ne i od ministara u Vladi Milojka Spajića.
Knežević je istakao da ne vidi razlog za napuštanje vlasti na državnom nivou, gde DNP ima značajan uticaj. U trenutnoj situaciji, bez odbornika DNP, većina u lokalnoj vlasti ne bi mogla da funkcioniše, s obzirom na to da trenutno imaju 31 od potrebnih 30 predstavnika. Neizvesnost je dodatno pojačana nakon što su nedavno vlast i opozicija u Podgorici dogovorile da svi lokalni izbori budu održani u jednom danu 2027. godine.
Obaveze koje Crna Gora ima u okviru pregovaračkog procesa za pristupanje Evropskoj uniji, posebno u oblasti zaštite životne sredine, bile su ključne u donošenju odluke o lokaciji budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. Ipak, meštanima ove opštine i okolnih područja, ova odluka ne donosi mnogo.
Predsednik Opštine Mihailo Asanović i Knežević podneli su krivičnu prijavu protiv direktora Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) Milana Gazdića zbog propusta u sanaciji crvenog mulja u bazenu Kombinata aluminijuma. Asanović je naveo da je Gazdić zloupotrebio svoj službeni položaj i izvršio više krivičnih dela. Agencija je dala saglasnost na elaborat procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje kolektora u industrijskoj zoni Kombinata aluminijuma, na urbanističkim parcelama u katastarskoj opštini Dajbabe.
Sekretarka za uređenje prostora, zaštitu životne sredine i saobraćaja, Jelena Aligrudić, izjavila je da nisu dobili traženu dokumentaciju za finansiranje projekta od Svetske banke, kao ni sve relevantne dokumente.
Na pitanje o ponudi gradonačelnika Podgorice Saše Mujovića za sanaciju bazena crvenog mulja, Knežević je odgovorio da ima osećaj da je Mujović „spavao pored bazena“ kada je dao tu izjavu. On je naglasio da je saniranje bazena crvenog mulja bila obaveza države.
Knežević je dodao da je od javnog interesa da se obezbedi pun i transparentan uvid u relevantne dokumente, što, prema njegovim rečima, nije učinjeno. Tokom prethodnog perioda, mogao se videti nedostatak stručnosti komisija i nepristojno ponašanje prema građanima Botuna. Ekologe je nazvao „svaštolozima“ i dodao da su „građanski tajkuni interesdžije spremni da žrtvuju 16 hiljada meštana Botuna“.
Knežević je izrazio zabrinutost da se želi isključiti uticaj KAP-a sa planiranim kolektorom. On je postavio pitanje da li su članovi komisije imali uvid u dokumenta koja pokazuju da je nivo zagađenosti u Botunu kao u Černobilju. Osvrnuo se na to da veruje da je EPA skrivala elaborat procene uticaja rekonstrukcije bazena crvenog mulja na životnu sredinu, dok je upozorio na neprijatne mirise koji se šire tokom kompostiranja materijala u Botunu.
„Moramo da branimo pravo na našu životnu sredinu“, poručio je Knežević, najavljujući predstojeće skupove koji će pokazati masovnost i odlučnost građana Zete. Ova situacija ukazuje na ozbiljne tenzije između lokalnih vlasti i centralne vlasti, kao i na sve veće nezadovoljstvo građana koji se bore za očuvanje svog okruženja.
