Naučnici su iz slojeva leda u tundrama Aljaske izvadili mikrobe koji su stari i preko 40.000 godina. U laboratorijskim uslovima, oni su postepeno otopili te mikrobe kako bi pratili efekte otapanja i uticaj na globalno otopljavanje, prema informacijama koje su preneli američki mediji. Ova studija se fokusira na mikroorganizme koji su bili zarobljeni u permafrostu, trajno zamrznutom tlu koje može postojati i više od dve godine. Permafrost predstavlja prirodni frižider koji sadrži ogromne količine ugljenika.
Kako se Arktik zagreva usled globalnog otopljavanja, slojevi leda počinju da se tope, a mikrobi se postepeno bude iz svog dugog sna. Kada se permafrost otapa, ti mikrobi mogu da otpuste ugljen dioksid, metan i druge gasove koji doprinose efektu staklene bašte, što dodatno pogoršava klimatske promene. Portal Brighterside ističe da je proces otapanja permafrosta veoma značajan jer se tako oslobađaju štetni gasovi koji mogu imati dugoročne posledice po globalnu klimu.
Naučnici sa Univerziteta u Bolderu, Kolorado, su sproveli eksperiment kako bi otkrili koliko brzo ovi mikrobi oživljavaju nakon otapanja. Koristili su metodu topljenja pomoću vode i pratili dalji tok događaja. Istraživač Tristan Karo je izjavio da su ovi mikrobi poput vremenskih kapsula; nisu samo mrtvi uzorci, već su sposobni da oslobode značajne količine ugljen dioksida kada se probude.
Studija je pokazala da arktički permafrost ne oslobađa sve svoje zalihe ugljenika odjednom prilikom otapanja. Umesto toga, mikrobi se postepeno aktiviraju i potrebno je vreme da počne emisija štetnih gasova. Ova saznanja su važna jer pomažu u razumevanju brzine i obima emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.
Zaključci ove studije mogu imati značajan uticaj na donošenje prognoza o emisiji štetnih gasova tokom otapanja Arktika. Ovo znanje je ključno za razvijanje strategija koje mogu smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Stručnjaci naglašavaju da je neophodno ubrzano smanjiti sagorevanje fosilnih goriva, koje je glavni uzrok emisije ovih gasova.
S obzirom na to da se globalna temperatura stalno povećava, istraživanje ovakvih fenomena postaje sve važnije. Porast temperature može dovesti do još bržeg otapanja permafrosta, što će dodatno ubrzati oslobađanje gasova koji su zarobljeni u njemu. U tom smislu, postavlja se pitanje koliko brzo možemo da očekujemo promene u emisiji gasova i kakve će to posledice imati na klimu.
Ova istraživanja ne samo da pomažu u razumevanju trenutnog stanja, već i u predviđanju budućih klimatskih scenarija. Na osnovu rezultata, naučnici mogu razviti modele koji će pomoći u boljem razumevanju dinamike klimatskih promena. Takođe, ovi podaci mogu poslužiti donosiocima odluka u kreiranju politika koje će se boriti protiv klimatskih promena.
S obzirom na sve veći pritisak na ekosistem, ovo istraživanje može poslužiti kao upozorenje o neophodnosti hitne akcije. Naša sposobnost da se suočimo sa izazovima klimatskih promena zavisi od naše spremnosti da razumemo i reagujemo na naučne podatke. Samo time što ćemo smanjiti emisije štetnih gasova možemo se nadati očuvanju našeg planeta za buduće generacije.
