U petak, 10. oktobra, u 15 časova, ispred vojnog objekta u Morinju, planiran je protesni skup organizovan od strane Udruženja boraca ratova 1990. Crne Gore, Miholjskog zbora, uz podršku Srpskog nacionalnog sveta, Matice Boke i drugih patriotskih organizacija. Ovaj događaj dolazi kao odgovor na postavljanje spomen-ploče koja se smatra sramnom, na kojoj piše o „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku tokom devedesetih“.
Miholjski zbor je pozvao sve zainteresovane da se odazovu i da čuvaju obraz svojih predaka, srpskih junaka. U saopštenju su naglasili važnost prisustva na protestu, ističući da će se okupiti porodice stradalih boraca i braća iz Nikšića, Podgorice i drugih gradova. Organizatori su poručili da je obaveza svakog pojedinca da se pojavi u Morinju, naglašavajući da niko ne može da preuzme odgovornost umesto njih. Izraženo je nezadovoljstvo zbog hapšenja i proganjanja Srba u različitim delovima Crne Gore, dok se na drugoj strani, prema njihovim rečima, ponizno predaju resursi i kulturna dobra hrvatskim ministrima.
Ogorčenje učesnika protesta dodatno je povećao dolazak hrvatskog diplomate Gordana Grlića Radmana, koji je došao u Morinj sa Ervinom Ibrahimovićem i saradnicima. Oni su položili venac i zapalili sveće ispod spomen-ploče koja se nalazi na zidu nekadašnjeg logora. Ova ploča se postavlja kao simbol koji se protivi činjenicama, s obzirom na to da tokom rata u tom logoru nije bilo ubijenih ili povređenih Hrvata iz paravojnih formacija.
Spomen-ploča na ulazu u nekadašnju kasarnu JNA u Morinju, koja je tokom 1991. i 1992. godine služila kao logor za 292 osobe iz dubrovačke regije, otkrivena je 10. oktobra 2022. godine. Otkrivanju su prisustvovali tadašnji ministri u resoru diplomatije i odbrane, kao i predstavnici Hrvatske. Međutim, nedugo nakon otkrivanja, ova ploča je proglašena nezakonitom. Uprava za inspekcijske poslove donela je rešenje o njenom uklanjanju, a slučaj je prosleđen tužilaštvu na dalju obradu. Inspektor za kulturna dobra i baštinu je 12. oktobra sačinio službenu belešku i izvršio nadzor u Opštini Kotor, gde je konstatovano da ne postoji neophodna dokumentacija za postavljanje ovog spomen obeležja.
Tokom proteklog perioda, vlasti su više puta pokušavale da uklone spornu ploču, ali su je uvek čuvali pripadnici Vojske Crne Gore. Ovakva situacija ukazuje na dublje podela u društvu i izaziva ozbiljna pitanja o tome kako se historija interpretira u savremenom kontekstu.
Miholjski zbor je u svom saopštenju naglasio da će se protest održati kako bi se obeležila važnost očuvanja identiteta i sećanja na žrtve rata. Ovaj događaj će biti prilika za okupljanje svih koji osećaju potrebu da se bore protiv, kako su to nazvali, istorijskog revizionizma i lažnih narativa koji se nameću preko spomen-ploča i drugih simbola.
Ova situacija u Morinju nije samo lokalni problem, već odražava širu sliku o odnosima između srpskog i hrvatskog naroda u regionu, koji su i dalje obeleženi tenzijama i nesporazumima. Protest u Morinju može se smatrati simbolom otpora prema onome što mnogi doživljavaju kao pokušaj prepisivanja istorije i negiranja iskustava srpskog naroda u ratu devedesetih godina.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakve aktivnosti često koriste kao sredstvo političkog pritiska i mobilizacije, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. U svakom slučaju, protesni skup u Morinju će zasigurno privući pažnju javnosti i medija, dok će se tenzije između različitih etničkih zajednica u regionu i dalje nastaviti.
