Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je danas da Turska ne bi trebala da se pridruži odbrambenom programu Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE). Ovaj program podržava budžet Evropske unije, a cilj mu je jačanje odbrambenih sposobnosti bloka. Micotakis je naglasio da zemlje koje prete članicama EU ratom ne bi trebale da učestvuju u ovakvim inicijativama.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, koja se održala u vili Maksimos u Atini, Micotakis je izneo svoj stav o Turskoj, aludirajući na njenu sveprisutnu vojnu retoriku prema susednim državama. „Naš stav je da zemlje koje prete članicama EU ratom ne mogu da učestvuju“, izjavio je on, naglasivši potrebu za poštovanjem principa koji su temelj evropske zajednice.
Micotakis je istakao da bi Turska, kao i druge zemlje, trebala da se fokusira na izgradnju dobrih odnosa sa Evropom, ali da to zahteva poštovanje njenih vrednosti i principa. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između Grčke i Turske ponovo eskalirale, posebno u vezi sa pitanjima teritorijalnih prava i migracija.
Antonio Košta, koji je takođe bivši premijer Portugala, boravi u prvoj službenoj poseti Atini otkako je preuzeo predsedavanje Evropskim savetom. Njegova poseta se poklapa sa rastućim tenzijama na Balkanu i sa potrebom za jačim evropskim odgovorom na sigurnosne izazove.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Turske i članica EU, posebno Grčke i Kipra, koji su često u sukobu sa Ankarom oko prava na istraživanje i eksploataciju prirodnih resursa u Sredozemlju. U poslednje vreme, Turska je intenzivirala svoje aktivnosti u ovim oblastima, što je izazvalo oštre reakcije iz Atine i Nikozije.
Micotakis je, govoreći o evropskoj sigurnosti, naglasio da bi sve članice EU trebale raditi zajedno na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, ali uz uslov da se poštuju principi mira i saradnje. On je pozvao na jedinstvo unutar EU kako bi se odgovorilo na sve veće pretnje koje dolaze iz regiona.
Takođe, premijer Grčke se osvrnuo na potrebu za jačim vojnim kapacitetima EU, ističući da je sigurnost svih članica zajednički interes. U tom kontekstu, on je istakao važnost zajedničkog pristupa u oblasti odbrane i bezbednosti, koji bi uključivao i saradnju sa NATO-om, ali i sa drugim međunarodnim partnerima.
Košta je, sa svoje strane, naglasio da je evropska bezbednost prioritet, te da će tokom njegovog mandata biti fokusiran na jačanje saradnje između članica EU u oblasti bezbednosti. On je takođe podržao Micotakisove stavove o potrebi za poštovanjem evropskih vrednosti i principa kao osnovnog uslova za dalju saradnju sa Turskom.
Ova situacija predstavlja izazov za EU, koja se suočava s brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, uključujući i pitanje migracija, klimatskih promena i rasta nacionalizma. U svetlu ovih događaja, Micotakisova izjava može se posmatrati kao deo šireg strateškog pristupa Grčke prema jačanju svoje odbrane, kao i kao poziv na jedinstvenu reakciju EU na rastuće pretnje iz regiona.
U zaključku, Grčka nastavlja da se protivi Turskoj u njenom pristupu evropskim bezbednosnim inicijativama, naglašavajući da su mir i stabilnost u regionu od suštinskog značaja. Micotakis i Košta su se složili da EU mora nastaviti da jača svoje odbrambene kapacitete, ali uz uslov poštovanja principa koji čine evropsku zajednicu. U svetlu rastućih tenzija i izazova, evropska sigurnost ostaje prioritet, a odnosi sa Turskom će sigurno biti u fokusu narednih pregovora i diskusija unutar EU.
