Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP), na sednici Anketnog odbora je pozvao vrhovnog državnog tužioca Milorada Markovića i glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića da reaguju nakon izlaganja Brajuška Brajuškovića. Knežević je istakao potrebu da se saslušaju i Veselin Veljović, Marko Kalezić i Miljan Perović, koji su, prema njegovim rečima, ključni svedoci u ovom slučaju.
Tokom sednice, Knežević je postavio jasno pitanje tužiocima o njihovom angažmanu i ukazao na to da je važnost saslušanja pomenutih lica neophodna za razjašnjavanje situacije. „Pitam ih da li su gledali ovu današnju sednicu. Ukoliko su gledali, ne postoji ni jedan razlog da ne upute poziv za saslušanje Veljoviću, Kaleziću i Peroviću,“ izjavio je Knežević. Njegova izjava sugeriše da postoji ozbiljna potreba za daljom istragom i razjašnjavanjem uloge pojedinaca u kontekstu „crnih trojki“, kako ih je nazvao.
Knežević je takođe upozorio da ukoliko Marković i Novović ne postupe po njegovim zahtevima, postaju saučesnici u potencijalnim zločinima. „Mi smo nedvosmisleno dokazali da je iza ‘crnih trojki’ stajala država,“ naglasio je on, ukazujući na to da je ukoliko država stoji iza zločina protiv sopstvenog naroda, takav zločin ne može da zastari. Njegova izjava implicira da je u pitanju ozbiljna pravna situacija koja zahteva hitnu reakciju pravosudnih organa.
Knežević se osvrnuo i na pravne posledice koje su proizašle iz ovih događaja, naglašavajući da je njegov stav bio povod za ulaganje žalbe protiv oslobađajuće presude koja se tiče njega i Andrije Mandića. Ovaj potez dodatno ukazuje na to da se situacija ne može smatrati zatvorenom dok se ne razjasne sve okolnosti.
Anketni odbor, na čijem je Knežević predsedavajućem mestu, ima ključnu ulogu u prikupljanju informacija i svedočenja koja bi mogla uticati na dalji tok istrage. Njegova insistencija na saslušanju ključnih svedoka ukazuje na ozbiljnost situacije, ali i na njegovu odlučnost da se dođe do istine. U tom smislu, pozivi na odgovornost i transparentnost postaju sve važniji.
Knežević nije samo kritikovao nedelovanje tužilaštva, već je i otvorio pitanje odgovornosti celokupnog sistema pravde u Crnoj Gori. Njegove reči odražavaju široko prisutnu zabrinutost među građanima o tome kako se pravda sprovodi u zemlji, posebno kada su u pitanju slučajevi koji uključuju državne institucije i moguće zloupotrebe.
Sve ovo dolazi u trenutku kada je društvo u Crnoj Gori podeljeno po pitanjima pravde i političke odgovornosti, a takvi pozivi na akciju od strane opozicionih lidera mogu dodatno polarizovati već napetu situaciju. Međutim, Kneževićev apel može se posmatrati i kao pokušaj da se u svetu sve prisutnijih skandala i sumnjivih radnji u pravosudnom sistemu postavi pitanje integriteta i profesionalnosti tužilaštva.
U njegovim izjavama može se primetiti i naglasak na potrebi za pravdom za sve žrtve koje su trpele zbog delovanja „crnih trojki“. Time se dodatno naglašava važnost istine i pravde u društvu koje teži obnovi poverenja u svoje institucije.
U konačnici, Kneževićev poziv predstavlja poziv na akciju za pravosudne organe, kao i za sve one koji se bore protiv zloupotrebe vlasti i traže odgovornost za delovanja koja su narušila pravdu i red u društvu. Njegova odlučnost da se bori za istinu i pravdu može biti ključna u budućim razvoju događaja u Crnoj Gori, a vreme će pokazati kako će se situacija dalje odvijati.
