Spomenik Pavlu Đurišiću, četničkom komandantu, otkriven je danas u selu Gornje Zaostro kod Berana, ali je uklonjen od strane meštana oko 14 sati. Spomenik je premešten u obližnju crkvu, a ceremoniju otkrivanja predvodio je mitropolit budimljansko-nikšićki, Metodije. Tokom liturgije koju je služio u Hramu Svete Mati Paraskeve, Metodije je naglasio da je Berane mesto gde je Đurišić formiran i da je važno očuvati njegovo sećanje.
Mitropolit je izjavio da će spomenik biti postavljen unutar crkve dok se ne postigne dogovor o njegovom konačnom mestu, poručujući da je Berane sve dalo Đurišiću i da je on prvi oslobodilac tog kraja. „Vojvodi Pavlu i svima vojnicima, ratnicima, oficirima, podoficirima i borcima jugoslovenske vojske u otadžbini večna pamjat,“ dodao je.
Interesantno je da su pripadnici četničkog pokreta, vođeni Miodragom Gigo Božovićem, pokušali da spomenik zaštite. On je naveo da su došli u ranim jutarnjim satima misleći da niko ne čuva spomenik, ali su ih dočekali brojni protivnici. Božović je kritikovao one koji su se protivili postavljanju spomenika i nazvao ih „komunistima i Titovim pionirima“ koji, kako tvrdi, nemaju pravo da ruše spomenike.
U međuvremenu, beranska policija je uhapsila Vujadina Dobrašinovića zbog podizanja spomenika. Njega su teretili za krivično delo povrede i nedozvoljeno podizanje spomen obeležja. Policija je saopštila da je Dobrašinović spomenik postavio na svom zemljištu, ali je nakon saslušanja u tužilaštvu određeno njegovo zadržavanje do 72 sata.
Uklanjanje spomenika je bilo planirano do 15 časova, a tokom dana su se u Gornjem Zaostru održavali sabori i okupljanja poštovalaca četničkog pokreta. Ova događanja ukazuju na duboke podele u društvu i različite poglede na istoriju i nasleđe iz Drugog svetskog rata.
S obzirom na to da je Đurišić bio vođa četničkog pokreta, njegovo ime i nasleđe izazivaju kontroverze u savremenoj srpskoj društvenoj i političkoj stvarnosti. Spomenici i obeležja koja se postavljaju ili uklanjaju često postaju simboli sukoba između različitih ideoloških i političkih struja, a ovaj slučaj u Gornjem Zaostru nije izuzetak.
U proteklim decenijama, Srbija se suočila sa brojnim pitanjima vezanim za to kako se seća ratova iz prošlosti, a podizanje spomenika poput Đurišićevog samo dodatno komplikuje situaciju. Dok jedni smatraju da je to čin čuvanja tradicije i sećanja na borbu za srpstvo, drugi ga vide kao pokušaj rehabilitacije kontroverznih figura iz prošlosti.
Ova situacija takođe osvetljava i šire društvene tenzije, gde se često prepliću nacionalni identitet, sećanje na prošlost i savremene političke borbe. U tom smislu, spomenik Pavlu Đurišiću predstavlja više od samo fizičkog obeležja; on simbolizuje duboke podele koje i dalje postoje u srpskom društvu.
U svetu koji se brzo menja, gde se vrednosti i identiteti često preispituju, važno je da se vodi dijalog o prošlosti, a ne da se ona jednostavno zaboravi ili iskrivljuje. Samo kroz otvorene razgovore i razumevanje različitih perspektiva može doći do pomirenja i izgradnje zajedničkog identiteta. U tom smislu, događaji u Gornjem Zaostru predstavljaju priliku za preispitivanje i razmatranje kako se sećamo svoje prošlosti i kakvu budućnost želimo da izgradimo.
