Beograd – Svetski poznati ekonomista Branko Milanović predstavio je večeras u Beogradu svoju knjigu „Velika globalna transformacija“. U ovoj knjizi, Milanović se fokusira na promene u raspodeli bogatstva u svetu, naglašavajući da građani azijskih zemalja beleže sve veće prihode u poređenju sa građanima Evrope i Amerike.
Na događaju u Evropskoj kući, Milanović je održao uvodno predavanje na temu „Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba“. Prikazao je podatke koji ukazuju na to da se od 1998. godine smanjuje razlika između prihoda stanovnika evropskih zemalja i svetskog proseka, dok u zemljama Azije situacija ide u suprotnom smeru. „Globalna nejednakost među građanima takođe se smanjuje – usled uspona Kine imamo veće prihode za kineske građane. Isto važi i za Indiju, Indoneziju, Vijetnam. Ono što se tada dešava je to da se poredak prihodovanja u svetu menja“, rekao je Milanović.
Prema njegovim rečima, raspodela bogatstva više ne podrazumeva da su samo zapadne zemlje u vrhu. „Njihove srednje klase i niže klase danas imaju relativno manje prihode“, istakao je. Milanović je dodao da se trenutna velika transformacija već oseća širom sveta i da su srednji prihodi među državama sada mnogo sličniji nego pre 30 ili 40 godina.
Ipak, Milanović je upozorio da proces bogaćenja nekada siromašnog stanovništva u azijskim zemljama i izjednačavanje globalnih nejednakosti mogu dovesti do novih sukoba. „Velike zemlje kao Kina, Indija i druge su postale mnogo sličnije SAD po značaju u svetu, i to dovodi do toga da se SAD protivi usponu hegemonije Kine. Tako, uvećano bogatstvo vodi do konflikta“, naglasio je.
Milanović je takođe istakao da promena raspodele prihoda u svetu znači da niže i srednje klase zapadnih zemalja beleže relativno niže prihode u odnosu na svetski prosek. „U zavisnosti od toga gde se nalazite i u kakvom je položaju vaša zemlja, osećate efekat Kine jače ili slabije. Naravno, uz promenu rangiranja prihoda u svetu, činjenica je da su u velikim i važnim državama kao što su SAD i UK, prihodi onih na vrhu skale nastavili da rastu, dok ostalima nisu“, ocenio je.
Milanović je ukazao na to da ova dva faktora mogu da proizvedu političku turbulenciju, koju možemo primetiti u zemljama kao što su SAD, Nemačka, Francuska, Španija i Italija. „Imate dva efekta koje a priori možemo smatrati dobrima, ali oni proizvode na nivou država konflikt“, zaključio je Milanović.
Branko Milanović je jedan od vodećih svetskih ekonomista, sa više od 35 godina iskustva u istraživačkom odeljenju Svetske banke u Vašingtonu, gde se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. Doktorirao je na temu ekonomske nejednakosti u Jugoslaviji 1987. godine na Univerzitetu u Beogradu.
Pored toga, on je istraživač na Njujorškom univerzitetu CUNY, već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. godine i na Univerzitetu Marilend i u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu. Milanović je objavio veliki broj članaka o metodologiji merenja nejednakosti, analizi nejednakosti u zemljama u tranziciji, kao i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji.
Na otvorenom razgovoru „Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba“ učestvovali su i profesori Dan Banik sa Univerziteta u Oslu, Mihail Arandarenko sa Univerziteta u Beogradu, kao i doktorantkinja Anica Kovačević sa Univerziteta u Beogradu i Instituta za evropske studije. Ovaj događaj je pružio platformu za konstruktivnu diskusiju o izazovima i prilikama koje donosi globalna transformacija, a Milanovićev rad nastavlja da bude relevantan u analizi ekonomskih trendova i promena u svetu.
