Medojević je na društvenoj mreži X izrazio zabrinutost u vezi sa trenutnom situacijom proširenja Evropske unije i istakao da, prema njegovim saznanjima, naši državni lideri nisu informisani o pravim dešavanjima. On smatra da je jedina aktivna inicijativa trenutno plan francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji predlaže da se sa postojećim kandidatima sklope politički sporazumi.
Prema Medojevićevim rečima, ova „druga liga“ EU podrazumeva da zemlje koje su trenutno u procesu pridruživanja ne postanu punopravni članovi, već ostanu u okviru uticaja EU bez punih prava i obaveza. Ovaj pristup može značiti da će zemlje poput Crne Gore i drugih zapadnobalkanskih država biti u sivoj zoni, gde će morati da se prilagode pravilima EU, ali bez stvarnih benefita punopravnog članstva.
Medojević je naglasio da ovakva situacija može dovesti do dugoročnih problema za zemlje koje teže članstvu u EU, jer se može dogoditi da se njihovi napori i reforme ne isplate, a da se istovremeno suoče sa sve većim pritiscima iz Brisela. On je upozorio da bi ovo moglo uticati na stabilnost regiona i podstaći dodatne unutrašnje tenzije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se proširenje EU odvija u složenoj geopolitičkoj situaciji. Pored unutrašnjih izazova, kao što su Bregzit i rastući populizam u nekim zemljama članicama, postoje i vanjski faktori, uključujući uticaj Rusije i Kine na Balkanu. Ovi faktori mogu otežati napore zemalja u regionu da se približe EU i dodatno zakomplikovati ceo proces.
Medojević takođe ukazuje na potrebu za jasnijim komunikacijama i strategijama od strane vlasti, kako bi građani bili informisani o realnosti procesa pristupanja EU. Prema njegovom mišljenju, neophodno je da se razvije transparentnija politika koja će omogućiti ljudima da razumeju šta znači članstvo u EU i koje su posledice trenutnih odluka.
Osim toga, važno je i da se osigura da se na evropskom putu ne zaborave ključni principi demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. U suprotnom, proces pristupanja EU može postati samo formalnost, bez stvarne promene u životima građana.
Medojević je podvukao da je za uspeh evropskog puta neophodna i unutrašnja konsolidacija zemalja koje teže članstvu. To podrazumeva jačanje demokratskih institucija, borbu protiv korupcije i unapređenje vladavine prava. Bez ovih reformi, zemlje regiona će se suočiti sa ozbiljnim teškoćama u ostvarivanju svojih evropskih ambicija.
U poslednje vreme, EU je postala sve opreznija prema novim članicama, što je dodatno otežalo pregovore. Mnoge države su suočene sa različitim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, političke nestabilnosti i društvene nemire. Ove okolnosti dodatno komplikuju situaciju i otežavaju napredak na putu ka članstvu.
Na kraju, Medojević poziva na dijalog i saradnju među zemljama u regionu kako bi se zajednički pronašla rešenja za izazove sa kojima se suočavaju. On veruje da je jedino kroz jedinstvo i saradnju moguće ostvariti napredak i izgraditi stabilnu i prosperitetnu budućnost za sve građane Balkana.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je budućnost Balkana u velikoj meri povezana sa sudbinom Evropske unije, a lideri zemalja regiona moraju biti spremni da se suoče sa realnošću i preuzmu odgovornost za sopstveni put ka evropskim integracijama.
