Medojević je nedavno na društvenoj mreži Iks izneo svoje stavove o trenutnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori, posebno se osvrnuvši na rad ministra spoljnih poslova, Ranka Krivokapića. On smatra da je Krivokapić pod jakim uticajem svog mentora, Milana Roćena, te da sve ključne odluke donosi u saradnji sa Milom Đukanovićem. Prema njegovim rečima, Đukanović i njegovi lobisti iz Hrvatske imaju značajnu moć u oblikovanju spoljnih politika Crne Gore, a Medojević ističe da ti lobisti već decenijama primaju plate za svoje usluge.
Medojević se također osvrnuo na ulogu ministra Ibrahimovića, za kojeg tvrdi da je samo figura na pozornici, odnosno da je „tu samo za svatove“. Ova izjava sugeriše da on ne igra značajnu ulogu u donošenju važnih odluka, već je više dekorativna figura u Vladi. Ovaj stav je izazvao reakcije, a Medojević je pozvao svoje kolege iz bivšeg Demokratskog fronta (DF) da smene Ibrahimovića zbog, kako tvrdi, štete koju nanosi zemlji.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se u Crnoj Gori vode rasprave o političkoj stabilnosti i budućnosti vlade. Medojević, kao bivši poslanik i istaknuti političar, često se oglašava o aktuelnim događajima i kritikuje vladajuće strukture. Njegova izjava na Iksu ukazuje na duboke podele unutar opozicije, kao i na nesuglasice u vezi s načinom na koji se vodi spoljna politika države.
Jedna od ključnih tačaka Medojevićevih kritika jeste to što smatra da je spoljna politika Crne Gore previše pod uticajem stranih lobista, što može ugroziti nezavisnost zemlje. On izrazito naglašava potrebu za jačanjem nacionalnih interesa i donošenjem odluka koje su u skladu sa potrebama građana, a ne interesima stranih moćnika.
U poslednje vreme, Crna Gora se suočava s brojnim izazovima, uključujući političke tenzije i ekonomsku krizu. Ove okolnosti dodatno komplikuju situaciju, jer je potrebna jedinstvena i fokusirana politika kako bi se prevazišle prepreke i stvorila stabilnija budućnost za zemlju. Medojević smatra da trenutna vlada ne ispunjava te kriterijume, te da je neophodno preispitati njen sastav i pristup.
Pored toga, njegov poziv za smenu ministra Ibrahimovića ukazuje na unutrašnje sukobe unutar opozicije, gde se različiti akteri bore za uticaj i vlast. Ove tenzije mogu dodatno otežati sposobnost opozicije da se ujedini i pruži efektivan odgovor na aktuelne izazove.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da politička scena u Crnoj Gori ostaje veoma dinamična. Mnogi analitičari smatraju da bi se situacija mogla promeniti u narednim mesecima, posebno s obzirom na to da se bliže izbori i da će se političke stranke morati prilagoditi novim okolnostima. Ove promene bi mogle otvoriti vrata za nove liderstvo i pristupe u vođenju države.
Završno, Medojevićeve kritike i pozivi na akciju predstavljaju deo šireg diskursa o budućnosti Crne Gore. Njegove tvrdnje o uticaju stranih lobista i potrebi za jačanjem nacionalnih interesa odražavaju zabrinutosti mnogih građana koji se pitaju kakva je budućnost njihove zemlje. Ove rasprave će sigurno nastaviti da oblikuju politički pejzaž Crne Gore, dok se zemlja suočava s izazovima koji zahtevaju pažljiv i promišljen odgovor.
