Masovni turizam ponovo testira granice najposećenijih mesta u Evropi, a ostrva su među najteže pogođenim. Sa ograničenim prostorom i osetljivom infrastrukturom, rekordan broj posetilaca je podigao troškove stanovanja i preopteretio lokalne usluge do tačke pucanja. Stanovnici ovih ostrva su počeli da protestuju, zahtevajući da lokalne vlasti stave njihove interese na prvo mesto.
Nova analiza kompanije BookRetreats.com istražila je koja su ostrva najviše preopterećena turizmom, a koja su tiho razvijala održiviji pristup. Prekomerni turizam je posebno štetan u malim regionima, a Šon Keli, suosnivač BookRetreats.com, ističe da turizam transformiše mnoga evropska ostrva, ali da trenutni tempo i obim nisu održivi. Kada su lokalni sistemi preopterećeni, to ukazuje na potrebu za promenama.
Veb-sajt za rezervaciju smeštaja analizirao je podatke Evropske komisije, fokusirajući se na broj noćenja u turističkom smeštaju po kvadratnom kilometru, što je ključna mera gustine turizma. Ovaj pokazatelj otkriva koliko se turizam koncentriše u malim regionima, što je posebno značajno za ostrva gde su infrastruktura, zemljište i prirodni resursi ograničeni.
Malta je označena kao ostrvo sa najvećom gustinom turista u Evropi. Sa samo 316 km², Malta beleži više od 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru. Pritisak na infrastrukturu je vidljiv širom arhipelaga, posebno na turističkim žarištima poput Plave lagune na Kominu, koja privlači do 12.000 posetilaca dnevno tokom leta. Zbog toga su zvaničnici nedavno uveli dnevno ograničenje od 4.000 posetilaca na ovom lokalitetu, a rezervacije su sada obavezne. Ipak, vlada je najavila planove da poveća ukupan broj dolazaka na 4,5 miliona do 2034. godine.
Na Malti, kao i na Kanarskim ostrvima, koja su poznata po zlatnim plažama i celogodišnjem suncu, prekomerni turizam je postao problem. Lanzarote beleži više od 21.600 noćenja po kvadratnom kilometru, dok Tenerife i Gran Kanarija beleže 16.873 i 16.709 noćenja. Iako turizam čini oko 35% BDP-a Kanarskih ostrva, mnogi stanovnici smatraju da cena masovnog turizma prevazilazi koristi. Protesti su se proširili širom ostrva, a hiljade ljudi traže ograničenje broja posetilaca i zaštitu kanarske kulture.
Na Balearskim ostrvima, Ibica i Formentera su se suočile sa prekomernim turizmom. Prošla godina je donela rekordan broj od 3,7 miliona posetilaca, što je izazvalo zagušenje puteva i prepunjenje plaža. Lokalno stanovništvo se slaže da je turizam vitalan, ali smatraju da je ravnoteža otišla predaleko, podižući troškove života i čineći stanovanje nepristupačnim. Regionalna vlada je odobrila novi set mera za suzbijanje turizma, uključujući strože sprovođenje dozvola za turistički najam.
Ipak, postoje i primeri održivog turizma u Evropi. Svalbard, arktički arhipelag, sa samo 2,4 noćenja po kvadratnom kilometru, predstavlja najmanje pretrpanu ostrvsku destinaciju. Preko dve trećine arhipelaga zaštićeno je nacionalnim parkovima, a turizam se fokusira na očuvanje životne sredine. Slični pristupi postoje i na Olandskim ostrvima u Finskoj i švedskom Gotlandu, koji nude sporije, avanturističke alternative.
Grčko ostrvo Hios, peto po veličini u Grčkoj, ostaje van radara masovnog turizma. Sa manje noćenja po kvadratnom kilometru, Hios se fokusira na održiviji pristup, razvijajući male, porodične pansione i očuvanje kulturnog nasleđa. Slična situacija je i na Kanarskom ostrvu Jero, gde se turizam namerno drži malih razmera kako bi se zaštitila životna sredina.
U svetu gde masovni turizam često prevazilazi granice održivosti, očigledno je da je potreba za promenama hitna. Sve više destinacija prepoznaje važnost očuvanja svojih resursa i otvara vrata održivijem turizmu, pružajući primere kako se može uživati u lepoti prirode bez njenog uništavanja.
