Kada je novi gradonačelnik Rovinja, Emil Nimčević, najavio moratorijum na nove apartmane u starom gradskom jezgru, Rovinj se pridružio sve većem broju evropskih gradova koji se bore s posljedicama masovnog turizma. Od Dubrovnika i Venecije do Barselone i Amsterdama, lokalne vlasti u poslednjim godinama uvode različite mere kako bi smanjile pritisak na istorijske gradske jezgre, infrastrukturu i tržište nekretnina. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi najveći izazov za mediteranske destinacije mogli biti klimatske promene, koje već menjaju turističke navike, produžuju sezonu i povećavaju pritisak na vodne resurse, energetsku mrežu i infrastrukturu.
Masovni turizam postao je jedna od glavnih tema u evropskim turističkim centrima. Venecija je uvela naplatu ulaska za jednodnevne posetioce, dok Barselona pokušava da ograniči turističke apartmane i vrati deo stanova lokalnom stanovništvu. Amsterdam ograničava kruzere i sprovodi kampanje kako bi smanjio određene oblike turizma. Dubrovnik, kao najpoznatiji primer u Hrvatskoj, pokrenuo je projekat „Respect the City“, ograničavajući broj kruzera koji istovremeno mogu uploviti u grad.
Razlozi za ove mere su evidentni. Sve veći broj posetilaca stvara pritisak na saobraćaj, komunalnu infrastrukturu i tržište nekretnina. Istorijska gradska jezgra gube stanovnike, a mnogi gradovi se suočavaju s pitanjem koliko turizma mogu podneti bez ugrožavanja kvaliteta života. Međutim, gužve su samo deo problema.
Tokom poslednjih decenija, mediteranske zemlje su se oslanjale na turistički model zasnovan na predvidivim sezonama, gde je većina gostiju dolazila u julu i avgustu. Sada se to menja. Prema podacima Evropske turističke komisije, sve više putnika prilagođava svoje planove putovanja zbog klimatskih promena, birajući proleće i jesen kada su temperature prijatnije. To može izgledati kao dobra vest, ali duža sezona takođe znači duže opterećenje infrastrukture, koja se mora prilagođavati znatno većem broju ljudi.
Mediteranski region se zagreva brže od globalnog proseka, što dodatno komplikuje situaciju. Toplotni talasi su postali učestaliji i intenzivniji, a ekstremne temperature utiču na svakodnevni život u južnoj Evropi, povećavajući potrošnju energije i vode. Turisti su već počeli menjati svoje navike, sve više birajući putovanja van sezone ili hladnije destinacije na severu Evrope.
Jedan od ključnih resursa za turističke destinacije je voda. Turizam troši ogromne količine vode, a u isto vreme povećava rizik od suše. Naučnici upozoravaju na povezanost između turizma i dostupnosti vode, a u nekim delovima Španije i Grčke, lokalne vlasti su već morale uvesti ograničenja potrošnje vode zbog sušnih perioda dok primaju milione turista.
Ova situacija postavlja ključna pitanja: može li destinacija povećati broj gostiju dok se suočava s smanjenim resursima vode? Kako uskladiti potrebe lokalnog stanovništva i turističkog sektora tokom sušnih perioda? Većina primorskih gradova nije projektovana za klimatske uslove kakve danas sve više imamo. Infrastruktura je, u većini slučajeva, prilagođena drugačijim vremenskim obrascima, a gradovi se suočavaju s kombinacijom rekordnog broja turista i sve češćih klimatskih ekstrema.
Klimatske promene i turizam su povezani na još jedan način; turizam ne samo da trpi posledice klimatskih promena, već im i doprinosi. Prema istraživanjima, turizam učestvuje sa oko osam odsto u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dovodi do začaranog kruga. Turizam doprinosi klimatskim promenama, a klimatske promene menjaju uslove u kojima turizam funkcioniše.
Sa ovim pitanjima suočavaju se destinacije širom Mediterana. Koliko turista može primiti jedna destinacija tokom sve duže sezone? Kako obezbediti dovoljno vode tokom sušnih leta? Može li infrastruktura izdržati rekordne temperature? Kako zaštititi lokalno stanovništvo od posledica klimatskih promena, a istovremeno održati turizam kao ključni sektor privrede? Rasprava o masovnom turizmu se menja, postajući sve više fokusirana na održivost i prilagođavanje klimatskim promenama, što bi moglo odrediti budućnost Mediterana.
