Banjaluka – Nezaposlenost u Republici Srpskoj u julu 2023. godine zabeležila je blagi pad, smanjivši se za 91 osobu, odnosno 0,18 procenata u odnosu na jun. Ove podatke objavila je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine. U isto vreme, u Federaciji BiH situacija je drugačija, gde je broj nezaposlenih porastao za 4.090 osoba, što predstavlja povećanje od 1,61 procenat.
Prema izveštaju RTRS-a, na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini krajem jula nalazilo se ukupno 320.940 lica. Ovaj broj ukazuje na izazove sa kojima se suočava tržište rada u zemlji, s obzirom na to da se s jedne strane beleži pad nezaposlenosti u Republici Srpskoj, dok s druge strane dolazi do povećanja u Federaciji.
Na listama nezaposlenih, najviše je kvalifikovanih radnika, koji čine oko 100.000 osoba, odnosno 31,2 procenata od ukupnog broja nezaposlenih. Slede nekvalifikovani radnici i lica sa srednjom stručnom spremom, koji zajedno čine oko 184.000 nezaposlenih, odnosno 57,4 procenata. Ovi podaci sugerišu da tržište rada u Bosni i Hercegovini, iako se suočava s izazovima, ima potencijal za zapošljavanje kvalifikovanih radnika.
Pad nezaposlenosti u Republici Srpskoj može se delimično pripisati različitim aktivnostima koje su preduzete na lokalnom nivou, uključujući obuke, programe zapošljavanja i podsticaje za poslodavce. Ova strategija je omogućila bolju integraciju kvalifikovanih radnika u radnu snagu, dok je istovremeno pomogla u smanjenju nezaposlenosti.
S obzirom na to da se ekonomski uslovi i tržište rada stalno menjaju, važno je da vlade i relevantne institucije nastave da prate trendove i prilagođavaju svoje politike kako bi poboljšale zapošljavanje. U Republici Srpskoj, smanjenje nezaposlenosti može biti podsticaj za dalja ulaganja i ekonomski rast.
Međutim, povećanje nezaposlenosti u Federaciji BiH ukazuje na potrebu za hitnim merama kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje situacije. Analitičari smatraju da je važno identifikovati uzroke ovog rasta nezaposlenosti, koji mogu uključivati ekonomske faktore, promene u industrijskoj proizvodnji, kao i nedostatak adekvatne obuke i obrazovanja za tržište rada.
Unatoč izazovima, postoje i pozitivni signali. U Republici Srpskoj, na primer, postoje programi koji podržavaju preduzetništvo i mala i srednja preduzeća, koja su ključna za stvaranje novih radnih mesta. Pored toga, postoji sve veća svest o važnosti obrazovanja i obuke, što može doprineti smanjenju nezaposlenosti u budućnosti.
Vlada Republike Srpske se takođe fokusira na privlačenje stranih investicija, što bi moglo dodatno poboljšati situaciju na tržištu rada. Strane investicije često donose nova radna mesta i pomažu u razvoju lokalne ekonomije. U ovoj strategiji, saradnja sa različitim sektorima i institucijama je od ključnog značaja.
U zaključku, iako postoje izazovi u vezi sa nezaposlenošću u Bosni i Hercegovini, postoje i pozitivni trendovi, posebno u Republici Srpskoj. Smanjenje nezaposlenosti, uz povećanje kvalifikovanih radnika, može biti osnova za budući ekonomski rast. Međutim, važno je da svi akteri u društvu, uključujući vlade, preduzeća i obrazovne institucije, rade zajedno na rešavanju problema nezaposlenosti i stvaranju povoljnijeg okruženja za zapošljavanje.
