Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, sastao se sa Klodom Viselom, šefom parlamenta Luksemburga, koji je poznat kao zemlja sa najviše crnogorskih iseljenika Bošnjaka. Tokom njihovog sastanka, razgovarali su o više važnih tema, uključujući aktuelni Zakon o državljanstvu Crne Gore. Ovaj zakon predviđa oduzimanje crnogorskog državljanstva osobama koje prihvate državljanstvo druge države, što predstavlja potencijalni problem za crnogorsku dijasporu. Naime, iseljenici koji su stekli luksemburško državljanstvo nakon što je zakon stupio na snagu mogli bi se suočiti s rizikom gubitka crnogorskog državljanstva.
Visel je u razgovoru naglasio da je Luksemburg ranije imao slične restriktivne zakone, ali su njihovi ukidanje pre više od dve decenije značajno poboljšali društvenu sliku i kvalitet života u toj zemlji. Ova izjava može poslužiti kao podsticaj za promišljanje o mogućim reformama Zakona o državljanstvu u Crnoj Gori.
Na početku godine, Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, predložio je model dvojnog državljanstva inspirisan turskim sistemom, poznat kao plava karta. Ovaj model bi omogućio iseljenicima da uživaju u pravima sličnim onima koja imaju građani Turske, osim prava glasa. Međutim, ovaj predlog je još uvek na čekanju, a njegov ishod nije izvestan.
Vlada Zdravka Krivokapića, koja je došla na vlast nakon smene Demokratske partije socijalista (DPS), pokušala je 2021. godine da pojednostavi procedure za dobijanje crnogorskog državljanstva, što je izazvalo proteste i na kraju dovelo do odustajanja od tog procesa. Ovaj pokušaj je pokazao koliko je ova tema osetljiva i koliko je važno da se u njoj vodi računa o interesima svih strana.
Evropska komisija je ranije zatražila od crnogorskih vlasti da budu potpuno obaveštene o svojim namerama pre donošenja bilo kakve odluke u vezi sa dvojnim državljanstvom. Ovo ukazuje na potrebu za transparentnošću i uključivanjem relevantnih međunarodnih aktera u proces donošenja odluka.
U međuvremenu, Građanska inicijativa „21. maj“ je reagovala na izjave iz kabineta predsednika Skupštine, ističući da postoje „velikosrpski planeri iz Beograda“ koji su poverili Mandiću i njegovoj političkoj grupi zadatak da kroz dvostruko državljanstvo dobiju biračko pravo. Ovaj stav naglašava sumnju u motive iza predloga o dvojnim državljanstvom i strah od eventualnog smanjenja suvereniteta Crne Gore.
Situacija oko Zakona o državljanstvu i predloga za dvojnim državljanstvom otvara važna pitanja o identitetu, pripadnosti i pravima crnogorskih iseljenika. Ova pitanja su posebno značajna u kontekstu evropskih integracija, gde je prava manjina i dijaspore često jedna od ključnih tačaka.
Uprkos izazovima, razgovori poput onih između Mandića i Visela predstavljaju priliku za unapređenje odnosa između Crne Gore i zemalja domaćina crnogorskih iseljenika. Ove diskusije mogu pomoći u razvoju politika koje će olakšati proces integracije iseljenika, čime će se doprineti jačanju veza između dijaspore i matične zemlje.
Dok se situacija oko Zakona o državljanstvu i dvojnog državljanstva razvija, važno je da se osigura da se interesi svih strana uzmu u obzir. Potrebno je raditi na stvaranju politika koje neće samo zaštititi prava crnogorskih iseljenika, već će i doprineti jačanju društva u celini. Ova pitanja zahtevaju pažljivu analizu i promišljenu strategiju kako bi se došlo do rešenja koje će biti u interesu svih građana Crne Gore, bez obzira na to gde se nalaze.
