ZAGREB – Trgovina na malo u Hrvatskoj beleži rast od 1,4 odsto u novembru 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima koje je objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj rast predstavlja znatno usporavanje u odnosu na oktobarski porast od 4,1 odsto, što ukazuje na trend smanjenja dinamike potrošnje.
Hrvatska maloprodaja beleži kontinuirani međugodišnji rast već 32 meseca, ali je novembarski rast najsporiji od marta 2023. godine. Ovaj trend može ukazivati na promene u potrošačkim navikama ili ekonomske faktore koji utiču na kupovnu moć građana.
Prema podacima DZS-a, promet u trgovini na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima je zabeležio pad od 2,6 odsto, dok je promet od trgovine na malo neprehrambenim proizvodima, osim motornih goriva i maziva, porastao za 4,1 odsto. Ovi podaci sugerišu da potrošači možda smanjuju potrošnju osnovnih životnih namirnica, dok su spremniji da troše na neprehrambene proizvode.
Na mesečnom nivou, maloprodaja u Hrvatskoj je pala za 2,2 odsto u novembru u odnosu na oktobar. Ova situacija dodatno potvrđuje trend usporavanja potrošnje. U okviru ovih podataka, promet od trgovine na malo prehrambenim proizvodima u novembru je mesečno pao za 4,3 odsto, dok je promet od neprehrambenih proizvoda (osim motornih goriva i maziva) opao za 3,8 odsto. Ovi rezultati ukazuju na oprez potrošača, koji se možda suočavaju sa ekonomskim izazovima ili neizvesnošću u budućnosti.
U prvih jedanaest meseci 2025. godine, kalendarski prilagođeni promet od trgovine na malo u Hrvatskoj realno je porastao za 3,4 odsto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Ovaj podatak sugeriše da i pored trenutnog usporavanja, ukupni trend rasta u maloprodaji ostaje pozitivan u dužem vremenskom okviru.
Analitičari ističu da je važno pratiti ove trendove u kontekstu šireg ekonomskog okvira. U poslednjim mesecima, inflacija i povećanje cena osnovnih životnih namirnica mogli su uticati na potrošačke navike, dok se istovremeno može primetiti i porast troškova života. Ove promene mogu dovesti do prilagođavanja potrošačkih obrazaca, gde se kupci sve više fokusiraju na neprehrambene proizvode dok smanjuju potrošnju na prehrambene artikle.
Pored toga, sezonski faktori i praznična potrošnja takođe mogu igrati značajnu ulogu u kretanjima maloprodaje. Uoči praznika, trgovci se nadaju da će potrošači povećati svoje troškove, što bi moglo pozitivno uticati na maloprodaju u decembru. Međutim, pitanje je kako će se ekonomski uslovi razvijati i kakav će to uticaj imati na potrošačku spremnost.
U zaključku, iako Hrvatska maloprodaja beleži rast u novembru, usporavanje rasta i pad u određenim segmentima ukazuju na potrebu za pažljivim praćenjem ekonomskih pokazatelja i potrošačkih navika. Očekivanja za budućnost ostaju neizvesna, a trgovci i analitičari će morati da adekvatno reaguju na promene u potrošačkom ponašanju kako bi se prilagodili novim tržišnim uslovima.
