Američki istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i Univerziteta Merilenda otkrili su zabrinjavajuće informacije o sigurnosti satelitskih komunikacija. Njihovo istraživanje pokazuje da hakeri mogu lako doći do velikih količina osetljivih ličnih i vojnih informacija sa satelita u svemiru koristeći čak i kućne skener-e, čija izrada košta samo oko 500 evra. Ova otkrića postavljaju ozbiljna pitanja o bezbednosti satelitskih veza, koje se često smatraju sigurnima.
U okviru istraživanja, naučnici su sproveli skeniranje internet saobraćaja sa 39 satelita u geostacionarnoj orbiti iznad zapadne Severne Amerike, kao i 411 transpondera koji primaju njihove signale. Ovaj sistem je napravljen korišćenjem lako dostupnih komponenti. Tokom sedmomesečnog istraživanja, prikupljeni su nešifrovani podaci, uključujući tekstualne poruke, brojeve telefona, istoriju poziva i pretraživanja interneta sa satelita koji koriste mobilni operateri kao što su T-Mobile, TelMex i AT&T.
Pored toga, istraživači su identifikovali nešifrovane podatke sa američkih vojnih brodova, kao i od meksičke vlade i vojske. Ovi podaci uključivali su administrativne izveštaje, reference na lokacije vojnih terminala i aktuelne lokacije trupa i saobraćaja. Istraživači naglašavaju da su uspeli da pristupe i dekodiraju ove informacije koristeći jednostavne uređaje poput TV satelitskih antena, čime se ukazuje na to da bilo ko ko ima „jasan pogled ka nebu i 600 dolara“ može presresti ovakve nešifrovane signale.
Jedan od ključnih zaključaka istraživanja jeste da organizacije koje koriste satelitske komunikacije ne prate redovno sigurnost svojih veza. „Ozbiljnost naših nalaza ukazuje na to da ove organizacije ne prate redovno bezbednost sopstvenih satelitskih komunikacionih veza“, istakli su istraživači. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća jer se ranije verovalo da je presretanje satelitskih signala moguće samo za aktere sa naprednom opremom i softverom, poput vojske ili obaveštajnih službi.
Prema podacima Evropske svemirske agencije (ESA), trenutno se u Zemljinoj orbiti nalazi oko 12.500 aktivnih satelita. Od toga, 590 satelita nalazi se u geostacionarnoj orbiti, na visini od oko 36.000 kilometara, gde se kreću u skladu sa rotacijom Zemlje. Ovi sateliti često služe telekomunikacionim kompanijama i za praćenje vremenskih uslova, dok se deo njih koristi i za privatne i bezbedne mreže za komercijalne i vojne svrhe.
Na satelitima se nalaze desetine transpondera koji pojačavaju primljene signale, menjaju njihove frekvencije i šalju ih nazad ka zemaljskim stanicama. Iako bi šifrovanje podataka tokom prenosa trebalo da bude standardna praksa, istraživači su otkrili da to nije bio slučaj sa presretnutim signalima. „Postoji očigledan nesklad između toga kako korisnici satelita očekuju da će njihovi podaci biti zaštićeni i kako su zapravo zaštićeni“, navodi se u izveštaju.
Jedan od razloga za nedostatak šifrovanja jeste to što enkripcija na nivou veze može zahtevati dodatne naknade za licence od operatera satelitskih terminala i centara. Takođe, šifrovanje povećava troškove prenosa podataka, a kompanije poput Panasonica su priznale da bi to moglo smanjiti njihov prihod za čak 30 posto.
Za potrebe istraživanja, naučnici su konstruisali raščlanjivač saobraćaja u geostacionarnoj orbiti koristeći jednostavne komponente kao što su TV satelitska antena, prijemnik signala i motor za okretanje antene. Iako je ovaj sistem tehnički jednostavan, istraživači napominju da bi potencijalni hakeri morali imati precizno usmerene antene ka više satelita i tehničko znanje za tumačenje dobijenih podataka.
Ova otkrića ukazuju na kritičnu potrebu za unapređenjem sigurnosti satelitskih komunikacija i zaštitom osetljivih informacija, kako bi se smanjili rizici od potencijalnih napada i neovlašćenog pristupa. U vremenu kada su podaci sve vredniji, važno je osigurati da komunikacione mreže budu zaštićene od mogućih pretnji.
