U prijepoljskom selu Karoševina, Radivoje Vidović sa svojom porodicom već više od dve decenije uspešno uzgaja malinu na površini od jednog hektara. Iako se može pohvaliti bogatim iskustvom u ovoj oblasti, Vidović ističe da ovaj posao zahteva svakodnevni trud i značajna ulaganja. Njegov malinjak trenutno prolazi kroz sezonske radove, uključujući vezivanje, rezidbu, đubrenje i okopavanje, što su sve potrebne aktivnosti kako bi se obezbedila dobra berba.
Radivoje i njegova porodica već mesecima vredno rade u malinjaku, a sav posao obavljaju sami, bez angažovanja dodatne radne snage, osim u vreme berbe. „Ima dosta posla – od vezivanja, đubrenja, prskanja i okopavanja. Već više od 20 dana smo u malinjaku. Radimo polako, ali posla ima mnogo“, rekao je Vidović za medijsku kuću RINA.
I pored velikog truda, zarada koju proizvođači dobijaju često ne prati uloženi rad, što dovodi do pitanja o isplativosti proizvodnje. Ovo je posebno izraženo u godinama kada se suočavaju sa dodatnim izazovima. Prema Vidovićevim rečima, najveći problem s kojim se susreću jeste nedostatak vode. U sušnim periodima, malinjak zavisi isključivo od vremenskih prilika, a bez sistema za navodnjavanje nema ni sigurnog roda. On razmatra mogućnost zalivanja pomoću cisterni kako bi obezbedio potrebnu hidrataciju za biljke.
U tom kontekstu, Vidović takođe naglašava značaj državne podrške kroz subvencije, koje olakšavaju proizvodnju. Međutim, on napominje da konačan rezultat i dalje zavisi od vremenskih uslova, koji su često nepredvidivi. Kada je reč o otkupnoj ceni, očekivanja su skromna, a malinar nada se da će cena ostati na prošlogodišnjem nivou. „Ako bude kao prošle godine, bićemo zadovoljni“, dodaje on.
Unatoč neizvesnostima, Vidović poručuje da planira da se nastavi baviti proizvodnjom malina, ukoliko se uslovi poboljšaju. U suprotnom, mnogi proizvođači će možda morati da smanje proizvodnju ili potraže alternativne načine zarađivanja. Ova situacija ukazuje na izazove s kojima se suočavaju poljoprivrednici u Srbiji, gde se često susreću sa problemima poput klimatskih promena, tržišnih fluktuacija i nedostatka resursa.
Proizvodnja malina u ovom delu Srbije ima potencijal, ali zahteva pažljivo planiranje i prilagođavanje uslovima. Radivoje Vidović i njegova porodica predstavljaju primer predanosti i marljivosti u poljoprivredi, ali i suočavanja sa realnostima koje ova industrija donosi. Njihova priča može poslužiti kao inspiracija drugim poljoprivrednicima, ali i kao upozorenje o potrebama za podrškom i resursima koji su neophodni za održivu proizvodnju.
Poljoprivreda je ne samo ključna za opstajanje mnogih domaćinstava, već i važna za ekonomiju zemlje. Ulaganja u infrastrukturu, kao što su sistemi za navodnjavanje, kao i podrška države, mogu značajno poboljšati situaciju za proizvođače poput Vidovića. U svetlu sve većih klimatskih izazova, očuvanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje treba biti prioritet za sve nivoe vlasti i zajednice.
Na kraju, budućnost proizvodnje malina u Srbiji zavisi od kolektivnog delovanja, inovacija i prilagođavanja tržištu. Radivoje Vidović se suočava sa izazovima, ali njegova odlučnost da nastavi sa proizvodnjom govori o snazi i otpornosti domaćih poljoprivrednika. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da se ovakve tradicije i dalje prenose na buduće generacije.
