Evropska industrija suočava se sa ozbiljnim izazovima, a francuski predsednik Emanuel Makron je istakao da se kontinent nalazi u „borbi za život ili smrt“. Tokom nedavne posete Pekingu, Makron je naglasio da su evropske zemlje pritisnute između konkurentne Kine i protekcionističkih mera Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, pozvao je Kinu da poveća svoja ulaganja u Evropu, kako bi se uspostavio ravnotežniji ekonomski odnos.
U intervjuu za francuski list Eko, Makron je naglasio važnost kineskih ulaganja u Evropu i rekao: „Kinezi moraju da urade u Evropi ono što su Evropljani radili pre 25 godina ulažući u Kinu.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada je trgovinski deficit Evropske unije prema Kini dostigao 306 milijardi evra u 2024. godini, uz evropski izvoz od 213 milijardi i uvoz od 519 milijardi evra, prema podacima briselskog Politika.
Makron je ukazao na to da je trenutni trgovinski suficit Kine prema Evropi neodrživ i da bi mogao „ubiti sopstvene kupce“, jer Kina gotovo da više ne uvozi od evropskih zemalja. Ovaj disbalans se takođe odražava na polju investicija, gde su evropske akumulirane investicije u Kini iznosile 232 milijarde evra, dok su kineska ulaganja u Evropu dostigla samo 65 milijardi evra prema podacima iz 2023. godine.
Francuski predsednik je naglasio da su kineske kompanije dobrodošle u Evropu, ali je istakao da ta ulaganja ne bi smela biti predatora, usmerena na hegemoniju i stvaranje zavisnosti. „Svesni smo da su izuzetno napredni u pojedinim oblastima, ali ne možemo stalno da uvozimo. Kineske kompanije treba da dođu u Evropu, kao što su ranije EDF i Erbas odlazili u Kinu, i da stvaraju vrednost i prilike za Evropu“, poručio je Makron.
U slučaju da se trenutni trendovi ne promene, Makron je upozorio da bi Evropa mogla biti primorana da uvede carine na kineski uvoz, slično merama koje su Sjedinjene Američke Države uvele tokom mandata prethodnog predsednika Donalda Trampa. On je takođe optužio Peking da „pogađa srž evropskog modela inovacija i industrije“.
Ipak, umesto daljeg zaoštravanja, Makron predlaže „primirje“ u ekonomskim odnosima, odnosno „međusobno ukidanje agresivnih politika, poput ograničenja izvoza evropskih mašina za proizvodnju poluprovodnika i kineskih restrikcija na izvoz retkih metala“. Ovaj pristup bi mogao doprineti smanjenju tenzija i jačanju ekonomske saradnje između Evrope i Kine.
Francuska će 1. januara preuzeti predsedavanje grupom G7, a u junu će biti domaćin samita u Evijanu. Prema navodima medija, Makron razmatra mogućnost da na skup pozove i kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem jačanja globalne uloge G7. Ovaj potez mogao bi otvoriti vrata za dijalog i saradnju između najrazvijenijih zemalja sveta i Kine, što bi moglo biti korisno za sve strane.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Evropa suočava s izazovima koji zahtevaju strateški pristup i saradnju na globalnom nivou. Makronovi pozivi na veću ravnotežu u ekonomskim odnosima između Evrope i Kine ukazuju na potrebu za prevazilaženjem trenutnih tenzija i uspostavljanjem stabilnijih i korisnijih odnosa.
Kao što ističe francuski predsednik, budućnost evropske industrije zavisi od sposobnosti kontinenta da se prilagodi promenama u globalnoj ekonomiji i da pronađe načine za jačanje svojih pozicija u svetu.
