Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je svog bliskog saradnika Sebastijana Lekornija za novog premijera, samo 24 sata nakon što je Nacionalna skupština izglasala smenu prethodnog premijera Fransoa Bajrua. Lekorni, koji je bio jedan od favorita za ovu funkciju, preuzeo je dužnost u trenutku kada se francuska vlada suočava sa ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima.
U saopštenju iz Jelisejske palate, naglašeno je da je Lekorni zadužen da se konsultuje sa političkim strankama kako bi se usvojio sledeći francuski budžet. Ova dužnost dolazi sa velikim izazovima, s obzirom na to da Lekorni treba da prođe kroz parlament sa budžetom koji se temelji na uštedama, uprkos nedostatku većine u Nacionalnoj skupštini.
Prethodni premijer Bajru podneo je ostavku nakon što je njegova vlada smenjena glasovima 364 poslanika za smenu, naspram 194 koji su glasali protiv. Ova odluka je usledila nakon neuspeha njegove vlade da obezbedi podršku za predložene mere štednje, koje su uključivale uštede od 44 milijarde evra. Bajru je predložio smanjenje javnog duga, koji je početkom godine dostigao 3,3 biliona evra, što predstavlja 114 odsto BDP-a Francuske.
Glavni razlog za smenu Bajruove vlade bio je predlog budžeta za 2026. godinu. Prema rečima Sofije Kacenkove, dopisnice Euronews-a iz Pariza, Bajru je planirao drastične mere kako bi smanjio veliki trgovinski deficit Francuske, koji je prošle godine iznosio 5,8 odsto BDP-a. Jedan od najkontroverznijih predloga bio je ukidanje dva neradna dana tokom državnih praznika, što bi značilo da bi Francuzi morali da rade duže.
Kacenkova ističe da su se gotovo sve stranke u Francuskoj složile da zemlja ima ozbiljan problem sa javnim finansijama, koje su trenutno u nezavidnom stanju. Postoje, međutim, velike podele u vezi s tim kako rešiti ovaj problem. Dok Socijalistička partija predlaže povećanje poreza na bogate, Nacionalno okupljanje, desničarska stranka, sugeriše smanjenje socijalnih beneficija za strance i smanjenje uplata Francuske u budžet Evropske unije.
Ova situacija je dovela do dubokih podela među političkim strankama, što otežava efikasno upravljanje zemljom. Kacenkova naglašava da dok svi priznaju da je trenutna situacija loša, predložena rešenja su međusobno suprotstavljena, što dodatno komplikuje političku scenu u Francuskoj.
S obzirom na to da Lekorni preuzima poziciju premijera, očekuje se da će se suočiti sa sličnim izazovima kao i njegov prethodnik. Njegov uspeh ili neuspeh u sprovođenju budžetskih mera i konsolidaciji vlasti u parlamentu može imati dalekosežne posledice po stabilnost Makronove administracije i celokupnu političku situaciju u zemlji.
Francuska se suočava sa teškim vremenima, a Lekornijeva sposobnost da izgradi koalicije i pronađe zajednički jezik sa različitim političkim akterima biće ključna za budućnost njegove vlade. Uz to, opšta ekonomija, rastući javni dug i društvene tenzije predstavljaju dodatne izazove kojima će se morati posvetiti. U ovom trenutku, svi pogledi su uprti ka novom premijeru, a njegov prvi potez u kabinetu mogao bi postaviti ton za buduće donošenje odluka u Francuskoj.
