Premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski, izjavio je danas da je njegova zemlja „žrtva klasičnog ‘bulinga’“ u procesu evropskih integracija. On je istakao da se napredak Severne Makedonije ka članstvu u Evropskoj uniji ne meri na osnovu reformi, već na osnovu bilateralnih pitanja i uslova koji se nameću od strane drugih zemalja članica.
Mickoski je naglasio da što se više ignorišu realnosti sa kojima se Severna Makedonija suočava, to će put ka EU postati teži i sa više prepreka. „Makedonija je žrtva klasičnog ‘bulinga’ od zemalja članica koje iznutra ucenjuju njenu integraciju u Evropsku uniju, što ne vrednuje prema tome kakav napredak imamo, već prema tome da li ćemo menjati Ustav, ime, zastavu, novčanice i tako dalje,“ rekao je Mickoski.
Premijer je takođe ukazao na jedinstvenost situacije Severne Makedonije u Evropi, ističući da proces evropskih integracija ne funkcioniše na osnovu sistema zasluga, već se oslanja na bilateralna pitanja. Ovo, prema njegovim rečima, narušava kredibilitet Evropske unije. On je naveo primer spora između Hrvatske i Slovenije, koji je rešen kao bilateralno pitanje nakon što je Hrvatska postala članica EU, dok sličan pristup nije primenjen na Severnu Makedoniju.
Govoreći o prethodnim vladama, Mickoski je naglasio da su se neki od njih suočili sa neuspehom u borbi protiv kriminala i korupcije, kao i sa izostankom rezultata u poboljšanju standarda građana. Bio je kritičan prema tome što su prethodne vlasti bile spremne da prihvate različite uslove kako bi ostale na vlasti, ocenivši da takav pristup nije održiv.
Osim toga, Mickoski je pomenuo inicijative o takozvanoj „prvoj i drugoj ligi“ država članica EU, odnosno koncept postepene integracije sa zaštitnim mehanizmima. O ovom konceptu se sve više razgovara u političkim krugovima u Briselu, što dodatno komplikuje situaciju za Severnu Makedoniju.
Na jednoj od panela Minhenske bezbednosne konferencije, jedan od govornika je ocenio da je odnos prema Makedoniji „kriminalan“ i da nije u skladu sa vrednostima koje su definisali ključni evropski lideri poput Konrada Adenauera, Roberta Šumana i Alčidea de Gasperija. Mickoski je istakao da makedonski narod ima sopstvenu vekovnu tradiciju, kulturu i nasleđe, te da je uvek bio na strani saveznika i evropskih vrednosti.
Premijer Mickoski je pozvao na preispitivanje načina na koji se Severna Makedonija tretira unutar procesa evropskih integracija. On veruje da bi unapređenje dijaloga i saradnje sa zemljama članicama moglo doprineti smanjenju tenzija i preprekama koje se javljaju tokom procesa pridruživanja. Makedonija, kako je naglasio, zaslužuje priliku da se razvija i napreduje bez dodatnih uslovljavanja koja se ne odnose na stvarni napredak u reformama.
Kako bi obezbedio bolju budućnost za svoju zemlju i njene građane, Mickoski je pozvao na zajednički rad svih političkih aktera u Severnoj Makedoniji, kao i na jačanje institucija koje će omogućiti sprovođenje potrebnih reformi. On smatra da je važno da se zemlja fokusira na unutrašnje izazove, kao i na izgradnju stabilnog društva koje će biti spremno za članstvo u EU.
U ovom kontekstu, Mickoski je naglasio da je time što se Makedonija suočava sa ovim izazovima, važno da se ne izgubi iz vida cilj – postati deo evropske zajednice, koja se temelji na zajedničkim vrednostima, demokratiji i vladavini prava.
