Krajem januara 2025. godine, grčka ostrva Santorini, Amorgos i Anafi suočila su se sa intenzivnom seizmičkom aktivnošću, beležeći više od 28.000 zemljotresa, od kojih je nekoliko imalo jačinu veću od 5 stepeni po Rihteru. Stanovnici Santorinija izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti vulkanske erupcije, s obzirom na to da je ovo područje poznato po svojoj vulkanskoj prošlosti. Nakon mesec dana, seizmička kriza je završena bez težih posledica, a naučnici su uz pomoć savremenih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, otkrili uzrok.
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature 24. septembra 2025. godine otkrilo je povezanost između Santorinija i podvodnog vulkana Kolumba, koji se nalazi blizu obale. Geofizičar Jens Karstens iz GEOMAR Helmholtz Centra za okeanska istraživanja istakao je da ova dva vulkana „komuniciraju“, što ukazuje na kompleksnost geoloških procesa u ovom regionu. Analiza podataka pokazala je da se magma brzo uzdiže iz dubina zemljine kore, što je izazvalo seizmičku aktivnost.
Ova istraživanja pružila su naučnicima uvid u način na koji se magma kreće ispod Santorinija i Kolumba, što može pomoći u preciznijem prognoziranju mogućih erupcija. Seizmička aktivnost u ovom delu Egejskog mora nije iznenađujuća, s obzirom na to da Santorini ima bogatu vulkansku istoriju, uključujući snažnu erupciju pre više od 3500 godina koja je uticala na razvoj civilizacija.
Seizmički događaji počeli su u januaru 2025. godine, kada je 15.000 stanovnika Santorinija osetilo podrhtavanje tla. Potresi su se brzo pomerali od ostrva prema otvorenom moru, izazivajući zabrinutost među stanovnicima. Naučnici su radili na analizi podataka kako bi utvrdili da li je uzrok zemljotresa bio magmatski ili tektonski. Srećom, projekat MULTI-MAREX, koji je obuhvatao interdisciplinarni tim naučnika, bio je aktivan i pružao je važne podatke tokom krize.
Podvodni senzori postavljeni unutar kratera Kolumba detektovali su seizmičke signale i promene pritiska, dok su sateliti pomoću radara pratili promene u obliku regiona. Takođe, korišćeni su GPS uređaji i detektori vulkanskih gasova, a primenjena je i veštačka inteligencija koja je analizirala seizmičke podatke kako bi identifikovala i najslabije zemljotrese.
Podaci prikupljeni od jula 2024. godine do januara 2025. godine pokazali su da se kotao Santorinija blago uzdizao, što je ukazivalo na to da se nova magma polako punila u plitki rezervoar. Seizmička aktivnost zatim se preselila ispod Kolumba, gde su potresi započeli na dubini od 17 kilometara pre nego što su se podigli na samo tri kilometra ispod površine.
Naučnici su otkrili da je magma, koja se uzdizala, izazvala lančanu reakciju koja je dovela do jačih podrhtavanja. U isto vreme, rezervoar magme ispod Santorinija i Kolumba smanjivao se, što je smirilo oba vulkana. U trenutku kada je nasip magme počeo da se pomera ka površini, postojala je mogućnost da izazove erupciju, ali je na kraju proces stao pre nego što je došlo do eksplozivne aktivnosti.
Ova istraživanja su od suštinskog značaja za razumevanje vulkanske aktivnosti u regionu, a naučnici su otkrili da postoji veza između rezervoara magme ispod Santorinija i Kolumba. Promene pritiska ili naprezanja u jednom rezervoaru mogu uticati na drugi, što ukazuje na kompleksne hidrauličke veze između vulkanskih sistema.
Iako je trenutna situacija smirena, naučnici upozoravaju da bi budući seizmički događaji mogli ponovo da izazovu slične probleme, a praćenje i analiza vulkanske aktivnosti će pomoći u pravovremenom upozoravanju lokalnog stanovništva. Istraživanja pokazuju da vulkani nemaju samo plitke magmatske komore, već i kompleksne, međusobno povezane sisteme ispod površine, što dodatno komplikuje razumevanje vulkanske dinamike.
