BRISEL – Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Mađarska mora da ostane van rata, naglasivši da se njegova zemlja ne sme uvući u sukob u trenutku kada, kako je naveo, Nemačka ide ka ratu. Orban je istakao da je pravo veta „važno i korisno“ i da bez njega ne bi imalo smisla da Mađarska bude članica Evropske unije. Obraćajući se novinarima nakon samita Evropske unije u Briselu, Orban je kritikovao Evropsku narodnu partiju (EPP), koju je nazvao „vodećom ratnom strankom“, i izrazio zabrinutost zbog predstojećih izbora u Nemačkoj, gde su šanse za pobedu „proruski, odnosno mirovni tabor“ veoma male.
Govoreći o finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban je razmatrao mogućnost da uloži veto na zajednički zajam EU za Ukrajinu, s obzirom na to da je za izmene budžeta potrebna jednoglasna saglasnost svih članica. U međuvremenu, predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izrazio je uverenje da će Evropska unija „jednog dana“ koristiti zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini, iako lideri nisu uspeli da postignu dogovor o tome na samitu. Veber je naveo da bi sredstva mogla biti korišćena za saniranje posledica ruske agresije i otplatu kredita koje je EU odobrila Ukrajini.
Belgijski premijer Bart de Vever rekao je da je ponosan na doprinos Belgije sporazumu o finansijskim sredstvima za Ukrajinu, ističući da je zajam EU od 90 milijardi evra pobeda za Ukrajinu, Evropu i finansijsku stabilnost. De Vever je naglasio važnost tog sporazuma, jer bi u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe. On je takođe bio „veoma oprezan“ u vezi sa davanjem zajma Ukrajini isključivo iz zamrznutih sredstava.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni poručila je da je „preovladao zdrav razum“, nakon što su lideri EU postigli sporazum o zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, umesto da koriste zamrznutu rusku imovinu. Meloni je naglasila važnost pravnog i finansijskog osnova za obezbeđivanje potrebnih resursa. Slovački premijer Robert Fico, s druge strane, odbacio je dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine, naglašavajući da ne veruje u vojno rešenje sukoba.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je da je Evropska unija odlučila da pruži 90 milijardi evra finansijske podrške Ukrajini za period 2026-2027. Na samitu su vođeni intenzivni pregovori o postizanju kompromisa o zajmu, koji bi bio obezbeđen korišćenjem zamrznute ruske imovine. Međutim, belgijski premijer De Vever nastavlja da traži snažnije finansijske garancije pre nego što pristane na korišćenje zamrznutih sredstava.
Lideri EU suočavaju se s izazovom da dođu do dogovora oko finansijske pomoći Ukrajini, dok poljski premijer Donald Tusk upozorava da se Evropa suočava sa izborom između „novca danas ili krvi sutra“. Tusk je pozvao evropske lidere da preuzmu odgovornost, dok se švedski premijer Kristerson izrazio skeptično u pogledu dogovora o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine.
Nemački kancelar Fridrih Merc izrazio je nadu da će se naći način za postizanje sporazuma o korišćenju zamrznute ruske imovine kako bi se pomoglo Ukrajini. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen očekuje da će se postignuti dogovor o finansiranju Ukrajine na dvodnevnom samitu, koji se održava u Briselu.
Kako se situacija razvija, lideri EU traže načine da obezbede sredstva za pomoć Ukrajini, uz razmatranje različitih opcija koje uključuju zamrznutu rusku imovinu. Prema izveštajima, evropski lideri složili su se da je potrebno pronaći način da se iskoriste ruska zamrznuta sredstva, naglašavajući hitnost situacije i obavezu prema Ukrajini, koja se suočava s ozbiljnim finansijskim izazovima.
