Mađarska i Slovačka su danas zatražile od Hrvatske odobrenje za transport ruske nafte putem Jadranskog gasovoda, nakon što je Ukrajina obustavila isporuke preko gasovoda Družba. Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, je istakao na svom Fejsbuk nalogu da je, s obzirom na to da Ukrajina „iz političkih razloga“ još uvek nije obnovila isporuke nafte, zajedno sa slovačkom ministarkom ekonomije Denisom Sakovom, uputio pismo hrvatskom ministru ekonomije Anti Jupu. U pismu se traži hitno odobrenje za transport ruske nafte u Mađarsku i Slovačku putem Jadranskog cevovoda.
Sijarto je naglasio da bi takvo odobrenje trebalo biti dato u skladu sa propisima Evropske unije, s obzirom na to da su Mađarska i Slovačka prethodno dobile izuzetne dozvole da nastave kupovinu nafte iz Rusije uprkos sankcijama koje je EU uvela. On je dodao da, ukoliko transport nafte putem cevovoda nije moguć, Mađarska i Slovačka mogu kupovati rusku naftu koja se isporučuje morem.
Ministar je takođe istakao da bezbednost snabdevanja energijom ne bi trebala da bude ideološko pitanje. „Očekujemo da Hrvatska, za razliku od Ukrajine, neće ugroziti bezbednost snabdevanja naftom Mađarskoj i Slovačkoj iz političkih razloga“, rekao je Sijarto. Prethodno je naveo da Ukrajina blokira isporuke nafte Mađarskoj kako bi stvorila tešku situaciju za vladu te zemlje pred parlamentarne izbore zakazane za 12. april.
Ukrajina je prošle nedelje saopštila da je obustavila snabdevanje zbog ruskog napada na infrastrukturu gasovoda 27. januara. Ova situacija dodatno komplikuje energetske odnose u regionu, posebno u svetlu trenutne geopolitičke napetosti između Rusije i zapadnih zemalja.
Mađarska i Slovačka su se oslanjale na isporuke ruske nafte zbog svoje energetske zavisnosti. Iako su sankcije EU na rusku energiju postavile ozbiljne izazove za ove zemlje, one su pokušale da pronađu rešenja koja bi im omogućila da i dalje obezbede potrebne količine nafte za svoje ekonomije.
S obzirom na to da su Mađarska i Slovačka dobile izuzetke od sankcija, njihova potražnja za ruskom naftom ostaje visoka. U međuvremenu, Ukrajina, koja se suočava sa vlastitim problemima usled rata sa Rusijom, nastavlja da vrši pritisak na zemlje koje zavise od ruskih energenata. Ovaj pritisak može dodatno destabilizovati energetske mreže u regionu, a pitanja snabdevanja energijom postaju ključna tema u političkim razgovorima.
U ovom kontekstu, Hrvatska se nalazi u teškoj poziciji. Kao članica EU, ona je pod pritiskom da poštuje sankcije, ali istovremeno mora da razmotri ekonomske posledice koje bi mogle nastati usled blokade isporuka nafte. Odluka o odobravanju transporta ruskih energenata mogla bi imati težak uticaj na odnose Hrvatske sa Ukrajinom, ali i sa Mađarskom i Slovačkom.
Hrvatska bi mogla da bude ključni igrač u ovom scenariju, a njen odgovor na zahtev Mađarske i Slovačke mogao bi oblikovati buduće energetske politike u regionu. Ukoliko Hrvatska ne odobri transport nafte, to bi moglo dovesti do još većih tenzija između ovih zemalja i potencijalno uticati na političku stabilnost u regionu.
Situacija se razvija i pratiće se sa pažnjom, jer su energetski resursi postali ključni faktor u međunarodnim odnosima i ekonomskim strategijama. U ovom trenutku, Mađarska i Slovačka se nadaju da će Hrvatska postupiti u skladu sa njihovim zahtevima, dok Ukrajina nastavlja da se suočava sa izazovima u svojim naporima da obezbedi sigurnost snabdevanja.
