Projekat „Novi atlas Jadrana“ predstavlja značajnu inicijativu koja se bavi istraživanjem ljudskog uticaja na jadranski ekosistem. Ovaj projekat su podržali British Council i Ministarstvo kulture i medija, a predstavlja sveobuhvatno istraživanje koje je usmereno na analiziranje i mapiranje različitih aspekata ljudskog delovanja na more. Kako je istaknuto iz APSS Instituta iz Podgorice, istraživanje traje od 2022. godine i ima za cilj da objedini informacije o nasleđu, savremenim intervencijama i ukupnom ljudskom uticaju na Jadran.
Dijana Vučinić, autorka projekta i osnivačica APSS Instituta, naglašava da more i danas igra ključnu ulogu u definisanju odnosa među državama, upravljanju geopolitikom, kao i u intenzivnoj eksploataciji, zaštiti i odbrani. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, atlas je osmišljen kao alat za razumevanje složenosti i značaja Jadranskog mora.
Atlas se sastoji od 30 mapa koje prikazuju različite aspekte ljudskog uticaja na morski ekosistem. Mape obuhvataju odbačenu municiju, uključujući onu iz NATO bombardovanja 1999. godine, olupine brodova i potopljenih aviona, kao i naftne i gasne bušotine. Pored toga, predstavljene su i planirane vetroelektrane, ispusti kanalizacije i otpadnih voda, zone uzgoja ribe, desalinizacije vode i proizvodnje soli. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava bolje razumevanje obima i značaja ljudskog delovanja na Jadran, kako u političkom, tako i u ekonomskom i društvenom kontekstu priobalnih država.
Ana Dobrašinović, koautorka projekta, opisuje rad na atlasu kao „vrstu arheologije sadašnjosti“. Ovaj proces se zasniva na prikupljanju, geolokaciji i sistematizaciji podataka iz digitalnog prostora, čime se omogućava lakše razumevanje složenih fenomena u regionu. Mape su otvorene za dopune i nova tumačenja, što omogućava da atlas ostane dinamičan i prilagodljiv stalnim promenama u ekosistemu.
Jedinstveni vizuelni jezik mapa osmislila je Snežana Zlatković, autorka kartografskih ilustracija. Ona ističe da je crtački jezik višeslojan, što omogućava predstavljanje velike količine preciznih podataka, ali i vizuelno ukazuje na intenzitet ljudskog uticaja na prirodne resurse. Ovaj pristup omogućava da se složeni podaci predstave na način koji je razumljiv široj javnosti.
Pored mapa, „Novi atlas Jadrana“ takođe sadrži autorske tekstove uglednih autora iz jadranskog regiona. Među njima su Ida Križaj Leko, Ana Jeinić, Marko Pogačar, Manuelo Raci, Špela Hudnik i Marko Varući. Ovi tekstovi doprinose dubljem razumevanju tema koje atlas pokriva, pružajući različite perspektive na ljudski uticaj na Jadran.
Projekat „Novi atlas Jadrana“ nije samo naučni rad, već i poziv na akciju. On podstiče sve nas da razmislimo o našem odnosu prema prirodi i resursima koje koristimo. Jadransko more, kao jedan od najlepših i najbogatijih ekosistema, zahteva pažnju i zaštitu. Ovaj atlas može poslužiti kao alat za edukaciju i svest o značaju očuvanja ovog jedinstvenog prostora.
Sa završetkom istraživačkog dela projekta, „Novi atlas Jadrana“ postaje ključni resurs za sve zainteresovane strane – od naučnika i istraživača, preko donosioca odluka, do šire javnosti. Na taj način, projekat ne samo da doprinosi razumevanju ekosistema Jadrana, već i podstiče dijalog o održivom razvoju i zaštiti prirodnih resursa. U svetlu savremenih izazova, kao što su klimatske promene i prekomerna eksploatacija, ovakav pristup može biti od suštinskog značaja za budućnost Jadranskog mora i njegovih priobalnih zajednica.
