Beograd – U novoj epizodi video serijala Tanjug Reflektor, gost je bio glumac Uroš Jakovljević, koji je podelio svoja iskustva o ulozi u predstavi „Privatna proslava“ koja se igra u Bitef teatru. U ovoj predstavi, Jakovljević tumači lik Branka, bivšeg fudbalera koji se sada bavi biznisom. Kako je istakao, bio mu je izazov da uverljivo prenese priču svog lika.
Jakovljević je istakao važnost iskrenosti u glumi, naglašavajući da je tokom rada na predstavi otkrio da je ponekad bolje preterati u interpretaciji kako bi se iz njega izvuklo više emocija i snage. „Uloga zahteva da se u potpunosti predaš liku, a nekada je potrebno malo ‘preuveličati’ da bi se postigao željeni efekat“, rekao je Jakovljević.
Govoreći o likovima u predstavi, Jakovljević je primetio da oni nemaju pravi cilj, već su fokusirani na novac i emotivnu nestabilnost. „Svi su izgubili oslonce u životu jureći za novcem“, objasnio je. Ova dinamika likova omogućava publici da se prepozna u njihovim sudbinama, a Jakovljević veruje da se mnogi gledaoci mogu identifikovati sa situacijama prikazanim na sceni.
Glumac je napomenuo da je u timu glumaca postojala otvorena komunikacija, što je omogućilo da se zajedno dopunjuju i ispravljaju, s ciljem da predstava izgleda što prirodnije. „Atmosfera u kojoj igramo je ključna. Igrali smo pred raznim publikama, od malih pozorišta do velikih scena sa po 500 gledalaca, i bez obzira na veličinu scene, energija i reakcije publike su odmah prisutne“, rekao je Jakovljević.
Jakovljević je takođe istakao da je važno da se predstava ne doživi samo kao zabava, već i kao prilika za refleksiju o savremenom društvu. „Kroz humor i dramu, predstava otvara pitanja o ljudskim vrednostima i prioritetima“, dodao je.
U zaključku, Jakovljević je naglasio da je rad na „Privatnoj proslavi“ bio veoma inspirativan proces, a da je interakcija sa kolegama i publikom doprinela njegovom razvoju kao umetnika. „Svaka predstava je jedinstvena i pruža priliku za rast i učenje“, rekao je na kraju razgovora.
Ovaj intervju sa Urošem Jakovljevićem donosi uvid u izazove i radosti glumačkog poziva, kao i važnost međusobne saradnje unutar ansambla. Njegove reči osvetljavaju kako umetnost može da reflektuje stvarnost i kako glumci mogu da koriste svoje talente za istraživanje kompleksnih ljudskih emocija i odnosa.
