Nedavni pokušaji da se podstakne konzumacija insekata kao održive alternative mesu doživeli su neuspeh, prema studiji objavljenoj u časopisu „Sustainable Agriculture“. U zapadnim zemljama, široko rasprostranjena odbojnost prema ideji konzumiranja insekata predstavlja glavni razlog za to. Iako uzgoj i konzumacija insekata poput crva, skakavaca i mrava imaju manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim stočarstvom, istraživači ističu da je teško ostvariti ovu prednost u praksi.
Istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi pokazuju da bi čak 91% ispitanika bilo voljno da proba biljne alternative mesu, dok samo 20% njih razmatra konzumaciju insekata. Ova razlika ukazuje na duboko ukorenjenu kulturnu odbojnost prema insektima kao izvoru hrane. Pored toga, ekonomski faktori igraju značajnu ulogu, jer mnoge kompanije odlučuju da insekte, poput crnih vojničkih muva, uzgajaju za stočnu, a ne za ljudsku ishranu.
Studija naglašava da je teško zamisliti da bi hrana zasnovana na insektima mogla značajno zameniti tradicionalno meso. U međuvremenu, globalna potrošnja mesa raste, posebno u zemljama u razvoju poput Kine, dodatno opterećujući prirodne resurse i klimatski sistem. Koautor studije, Dastin Kramet, ističe da je važno usmeriti ograničene resurse ka najperspektivnijim alternativama, budući da uzgajani insekti često imaju loše ocene među alternativama mesu, a tržište za takve proizvode je i dalje veoma malo.
Iako su se insekti ponekad pojavili u proizvodima poput grickalica i hleba, Kramet napominje da ti proizvodi ne mogu zameniti meso. Dok većina vlada izbegava da uvodi mere za smanjenje potrošnje mesa zbog političkih rizika, Danska se istakla kao izuzetak, predstavljajući plan za smanjenje konzumacije mesa i jačanje proizvodnje biljne hrane 2023. godine. Danski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo, Jakob Jensen, izjavio je da je biljna ishrana budućnost, ukazujući na potrebu smanjenja klimatskog otiska poljoprivrede.
Kramet smatra da danski model može poslužiti kao osnova za razvoj stvarnih alternativa mesu, umesto da se očekuje da će ljudi spontano preći na ishranu zasnovanu na insektima. On naglašava da je potrebno ponuditi ljudima nešto što je ukusno, pristupačno i jednostavno, a ne samo moralizovati. Kada alternativa bude bolja po ukusu, ceni i dostupnosti, tek tada se može očekivati smanjenje uticaja stočarstva.
Odbojnost prema konzumaciji insekata nije nov fenomen. U mnogim zapadnim kulturama, ideja o jedenju insekata često izaziva gađenje i odbacivanje, dok u nekim delovima sveta, poput Azije i Afrike, konzumacija insekata ima dugu tradiciju i smatra se delikatesom. Ova kulturna razlika dodatno otežava promenu običaja i navika u ishrani.
S obzirom na sve veće izazove koje donosi klimatska kriza, stručnjaci se slažu da je neophodno istražiti održivije alternative mesu. Međutim, kako bi insekti postali deo svakodnevne ishrane u zapadnim zemljama, potrebne su značajne promene u načinu razmišljanja i pristupu, kao i u razvoju proizvoda koji bi bili privlačni potrošačima.
U zaključku, iako je konzumacija insekata kao alternativa mesu ekološki održiva, izazovi u pogledu kulturne prihvatljivosti i ekonomske isplativosti čine ovu ideju teško ostvarivom u praksi. Potrebno je raditi na razvoju proizvoda koji će biti privlačni ljudima, kao i na obrazovanju javnosti o prednostima ovakvih izvora hrane. U suprotnom, konzumacija insekata ostaje daleko od stvarnosti za većinu potrošača, a tradicionalno meso će i dalje dominirati na tržištu hrane.
