Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao „noćne sove“, suočavaju se sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima, posebno kada je reč o kardiovaskularnom zdravlju. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Američkog udruženja za srce, pokazuje da noćne sove imaju veći rizik od srčanih i moždanih udara u poređenju sa onima koji su jutarnji tipovi.
Studija je analizirala podatke gotovo 323.000 odraslih osoba koje su učestvovale u britanskoj bazi podataka „UK Biobank“. Istraživači su otkrili da je večernji hronotip, odnosno sklonost kasnom uspavljivanju i buđenju, povezan sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem. Ove razlike su posebno izražene kod žena, što sugeriše da bi pol mogao igrati značajnu ulogu u uticaju hronotipa na zdravlje.
Učesnici istraživanja, čija je prosečna starost bila 57 godina, popunili su upitnike koji su im omogućili da identifikuju svoj hronotip. Na osnovu odgovora, istraživači su klasifikovali učesnike u tri kategorije: jutarnje osobe, večernje osobe i one sa srednjim hronotipom. Rezultati su ukazali na to da su noćne sove imale značajno veći rizik od razvijanja kardiovaskularnih bolesti, uključujući hipertenziju, srčanu insuficijenciju i cerebrovaskularne bolesti.
Jedan od ključnih faktora koji može objasniti ovu povezanost jeste način na koji noćne sove reaguju na stres i hormone. Istraživanja sugerišu da noćne sove imaju poremećaj u ciklusu spavanja i budnosti, što može dovesti do povećane proizvodnje kortizola, hormona stresa. Povišeni nivoi kortizola su povezani sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući srčane bolesti. Pored toga, noćne sove često imaju nepravilnosti u ishrani i fizičkoj aktivnosti, što dodatno može doprineti lošijem zdravlju.
Kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja, stručnjaci preporučuju noćnim sovama da pokušaju da unaprede svoje navike spavanja. Uvođenje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje stimulansa kao što su kofein i nikotin pre spavanja, kao i stvaranje opuštajućeg okruženja za spavanje mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta sna. Takođe, važno je naglasiti značaj fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, što može pomoći u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Osim fizičkih zdravstvenih problema, noćne sove su takođe izložene većem riziku od mentalnih zdravstvenih poremećaja. Studije su pokazale da osobe koje rade noćne smene ili su noćne sove imaju veću verovatnoću da pate od depresije i anksioznosti. Nepravilni obrasci spavanja mogu negativno uticati na mentalno zdravlje, što može dodatno pogoršati probleme sa srcem.
S obzirom na sve ove rizike, važno je da se noćne sove obrate lekaru kako bi dobile savet i podršku u vezi sa svojim zdravljem. Redovni pregledi i proaktivno pristupanje zdravlju može pomoći u ranom otkrivanju i prevenciji potencijalnih zdravstvenih problema.
U zaključku, istraživanja sugerišu da noćne sove imaju značajno lošije kardiovaskularno zdravlje i veći rizik od srčanih i moždanih udara. Promene u načinu života, uključujući poboljšanje navika spavanja, fizičku aktivnost i zdravu ishranu, mogu doprineti smanjenju ovih rizika. S obzirom na sve veći broj ljudi koji se identifikuju kao noćne sove, važno je da se podiže svest o ovim potencijalnim zdravstvenim problemima kako bi se što više osoba zaštitilo od ozbiljnih posledica.
