Dva rata koja trenutno potresaju svet su sukobi koji uključuju države sa nuklearnim kapacitetima, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. Prvi od ovih sukoba je rat u Ukrajini, koji traje od februara 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju. Drugi sukob je rat u Gazi, koji se intenzivirao u maju 2021. godine, ali je postao još ozbiljniji u poslednjih mesec dana, kada je ponovo došlo do eskalacije nasilja između Izraela i Hamasa.
U slučaju Ukrajine, rat je izazvao globalne posledice, uključujući ekonomske sankcije protiv Rusije i promene u energetskim politikama mnogih evropskih zemalja. Ukrajina, koja se bori za suverenitet i teritorijalni integritet, dobila je podršku zapadnih zemalja kroz vojnu pomoć i humanitarnu pomoć. Ovaj sukob nije samo regionalni već ima i globalne implikacije, jer uključuje dve velike nuklearne sile – Rusiju i Sjedinjene Američke Države, koje su takođe u savezu s NATO-om.
S druge strane, sukob u Gazi je postao jedan od najkrvavijih u poslednjih nekoliko godina. Izrael i Hamas su se sukobili na više frontova, a civili su najviše pogođeni. U poslednjim mesecima, broj žrtava je znatno porastao, a međunarodna zajednica je pozvala na prekid vatre i mirne pregovore. Iako Gaza i Izrael nisu nuklearne sile, situacija je i dalje veoma napeta i može dovesti do šireg sukoba u regionu Bliskog Istoka.
Osim ovih sukoba, postoji i zabrinutost o mogućim posledicama upotrebe nuklearnog oružja u ovom trenutku. Rusija je, tokom rata u Ukrajini, više puta naglašavala svoju sposobnost korišćenja nuklearnih oružja kao sredstva odvraćanja. Ova retorika izaziva strah među mnogim zemljama, a posebno u Evropi, gde je istorija nuklearnih sukoba još sveža. NATO je reagovao povećanjem svoje vojne prisutnosti u Istočnoj Evropi, kako bi se osiguralo da nijedna država ne pokuša da iskoristi trenutnu krizu za ostvarivanje svojih ciljeva.
Sukobi u Ukrajini i Gazi su takođe doveli do promena u globalnim lancima snabdevanja. Mnoge zemlje su počele da traže alternativne izvore energenata, hrane i sirovina, kako bi se osigurale od mogućih kriza u budućnosti. Ovo je posebno važno za evropske zemlje koje su se do sada oslanjale na ruske energente.
Kao odgovor na sve veće tenzije, međunarodna zajednica je pokušala da posreduje u ovim sukobima. U slučaju Ukrajine, postoje pregovori koji uključuju nekoliko zemalja, ali do sada nije bilo značajnijih pomaka. U međuvremenu, u Gazi, pokušaji međunarodnog posredovanja su takođe naišli na prepreke, s obzirom na duboke političke razlike između Izraela i Hamasa.
U svetlu ovih sukoba, važno je naglasiti koliko je važno održavanje dijaloga i traženje mirnih rešenja. Činjenica da su u pitanju države koje poseduju nuklearno oružje čini situaciju još ozbiljnijom, jer svaka eskalacija može imati katastrofalne posledice po ceo svet. Globalne snage moraće da se fokusiraju na diplomaciju i saradnju kako bi se izbegla katastrofa.
U zaključku, trenutni sukobi u Ukrajini i Gazi su više od običnih regionalnih kriza; oni su deo šireg globalnog problema koji uključuje pitanje nuklearnog oružja, međunarodnih odnosa i globalne stabilnosti. U svetu koji se suočava s ovim izazovima, ključno je da se čuje glas mira i razumevanja, kako bi se izbegli sukobi koji mogu imati dalekosežne posledice. Samo kroz dijalog i saradnju može se nadati izgradnji stabilnijeg i mirnijeg sveta.
