Miroslav Kiš, ratar i stočar iz Verušića kod Subotice, ističe se kao jedan od onih poljoprivrednika koji se odlikuju upornošću, uspešnosti i posvećenosti svom radu. Njegova sposobnost da se snađe kako u polju, tako i u štali, ali i u borbi za bolji položaj poljoprivrednika, čini ga uzorom mnogima.
Godinama je bio predsednik Asocijacije poljoprivrednika, koja je okupljala više od 40 udruženja ratara i stočara. Iako je danas manje aktivan na tom polju, u poslednjim godinama se snažnije posvetio tovnom govedarstvu, dok je ratarska proizvodnja ostala kao važan oslonac.
Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Kiš redovno izlaže retku rasu goveda – limuzin. Ova grla privlače pažnju posetilaca zbog svog atraktivnog izgleda i izuzetnih proizvodnih karakteristika. Limuzinska rasa, poput simentalske, vrlo je funkcionalna, ali je izdržljivija i mesnatija. Prednost ovih grla leži u velikom randmanu, što znači da imaju odličan udeo mesa u ukupnoj težini. Takođe, lakše se tele nego simentalke i ne zahtevaju uzgoj „na vezu“, što dodatno olakšava posao stočarima.
Kiš objašnjava kako je privučen ovom rasom i zbog činjenice da tele, poput svih mesnih rasa, duže ostaje uz majku, što omogućava kravi da se brine o ishrani teleta i po sedam meseci. To značajno olakšava rad na farmi.
Na ideju uvoza limuzinske rase došao je zbog agrarne politike koja je, kako kaže, godinama delila poljoprivrednike na ratare i stočare. „Do državnih oranica nije se moglo bez stočarstva, koje je dobilo prednost nad ratarstvom. Osim toga, shvatio sam da bez stajnjaka ne možemo ostvariti vrhunske prinose žitarica,“ naglašava Kiš. Zbog visoke cene zakupa zemlje kod privatnika, odlučili su se za tov bikova, jer imaju dovoljno sopstvene zemlje za proizvodnju kabaste hrane za stado.
Kako nije mogao da dođe do kvalitetne simentalske teladi za tov, rešenje je potražio u Francuskoj, gde je nabavio limuzin grla. Danas njegovo stado broji oko 120 grla, a trenutno imaju pedesetak teladi, muških i ženskih, svi su umatičeni. Kiš smatra da mesne rase goveda u Srbiji imaju budućnost, čak i u Vojvodini, gde nema dovoljno pašnjaka, a kamoli u delovima Srbije sa ogromnim neiskorišćenim travnim površinama.
Uočava se smena generacija u stočarstvu, jer dolaze mlađi ljudi sa novim navikama koji žele manje fizičkog angažovanja i novu genetiku u stočarstvu. To je bio jedan od razloga zbog kojih se Kiš opredelio za limuzin rasu. Prošle godine u Srbiju je uvezeno više od hiljadu umatičenih limuzin grla, što predstavlja značajan porast u odnosu na raniji period.
Miroslav Kiš naglašava da postoji potencijal za razvoj tovnog govedarstva, ali je potrebna podrška savetodavnih službi, fakulteta i instituta. „Nije dovoljno samo evidentirati grla – mora se pratiti i njihovo potomstvo, po uzoru na programe iz Francuske, Nemačke, Mađarske, Italije ili Engleske,“ dodaje on.
Trud porodice Kiš se isplatio, a u posao su uključeni svi članovi, posebno njegova dva sina, koji u ovome vide svoju budućnost. „Nas starijih je sve manje, a mladi se retko odlučuju za stočarstvo. Zato podržavam napore države da poveća subvencije i podstakne ovaj sektor. Važno je samo da mere ne budu kratkotrajne, već da počivaju na dugoročnoj i održivoj strategiji,“ zaključuje Miroslav Kiš.
Njegova priča predstavlja inspiraciju za mnoge mlade poljoprivrednike, pokazujući da je uz trud i inovativnost moguće ostvariti uspeh u poljoprivredi, čak i u izazovnim vremenima.
