U Briselu se trenutno odvijaju intenzivni pregovori među liderima Evropske unije (EU) o predloženom zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji bi bio obezbeđen korišćenjem zamrznute ruske imovine. Ovaj predlog izaziva brojne kontroverze, posebno u Belgiji, koja se protivi ideji o pružanju zajma bez adekvatnih pravnih i finansijskih garancija.
Nakon 13 sati razgovora, liderima je predstavljen revidirani nacrt dokumenta koji ponavlja ključne zahteve belgijskog premijera Barta de Vevera. On insistira na „puno (i neograničeno) solidarnosti i podeli rizika“ kao osnovnim uslovima za realizaciju zajma. Ova „neograničena solidarnost“ podrazumeva da bi druge članice EU mogle snositi troškove prekomernog zaduživanja Belgije, koje bi moglo dostići čak 210 milijardi evra.
Belgija takođe zahteva povlačenje država članica iz bilateralnih investicionih sporazuma sa Rusijom i uspostavljanje mehanizma likvidnosti koji bi omogućio eventualnu otplatu sredstava Moskvi. U tom smislu, naglašava se da finansijske institucije koje učestvuju u ovoj šemi, poput belgijskog Juroklira, ne bi trebale biti izložene sankcijama ili kaznama regulatornih tela EU.
Poljski premijer Donald Tusk je izjavio da su svi evropski lideri saglasni da treba pronaći način da se upotrebe ruska zamrznuta sredstva. „Tražimo na koji način možemo doći do pozajmica za reparacije zasnovanih na ruskoj imovini,“ rekao je Tusk, naglašavajući potrebu da se Belgija oseća sigurno.
Slovenački premijer Robert Golob takođe je podržao rešenja koja bi mogla doprineti okončanju rata u Ukrajini, dodajući da su zamrznuta ruska sredstva najjači alat EU za ostvarenje tog cilja. On je potvrdio da će Slovenija uzeti u obzir zabrinutost Belgije i neće podržati nijedno rešenje koje Belgija odbaci.
Francuski predsednik Emanuel Makron je, s druge strane, istakao da će EU pronaći zajednički stav o tome kako da finansira ratne napore Ukrajine. „Evropska komisija je iznela nekoliko opcija i pokrenute su važne diskusije,“ rekao je Makron pre samita.
U međuvremenu, švedski premijer Ulf Kristerson je upozorio da još uvek nema naznaka dogovora među članicama EU o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine. Nemački kancelar Fridrih Merc je, međutim, izrazio nadu da se može postići sporazum o korišćenju tih sredstava.
Mađarski premijer Viktor Orban je odbacio ideju o korišćenju zamrznutih sredstava, ističući da je taj predlog mrtav jer nema saglasnosti među članicama. On je rekao da ne veruje da će parlament u Mađarskoj ikada odobriti zaduživanje zemlje za finansiranje Ukrajine.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je naglasio da evropski lideri neće napustiti samit bez konačne odluke o osiguravanju finansijskih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu. „Danas ćemo se fokusirati na odobravanje oblika za obezbeđivanje finansijske pomoći Ukrajini,“ rekao je on.
Međutim, i dalje ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati. Ukrajina se suočava s ozbiljnim finansijskim izazovima, a bez pomoći iz EU mogla bi ostati bez novca već u drugom kvartalu sledeće godine. Sve oči su uprte u pregovore u Briselu, gde se odlučuje o budućnosti EU, Ukrajine i odnosa s Rusijom.
